Зора

Стр. 418

3 0 Р А

Бр. XII.

мален Паризлија, еп&п* 1;егг11)1е, сама Сгур у кратким чакширицама. Моп81еиг 1' а!Љ6, његов кућни учитељ, који би требао да Боба ваљано одгоји и у класичној мудрости образује, има тежак положај, јер се Боб не да припитомити, он је чедо природе, не поштује људских закона обичаја ни друштвених прописа о пристојности. Он говори ужасно француски, у кратицама попут буршева као ЧигеПегпеп!;, 'погшбтепЂ; своје реченице гради као служинчад, кочијаши, војници и пиљарице: „С'е81>-у1зеаи?" „Ое ^иоГ ^ие ј' т' Гасћега18?" „С^ие 1и а1тега18 т1еих?" и т. д. „Шсћи" и „етБе(;ап(;" налазе се сваки час у њега. Главна је његова снага у томе, да све види и чује што за њега није добро да види и чује, осим тога да рђаво употријеби стране ријечи или да им придода чудновата тумачења и коначно да се размеће философским примједбама о свијету и људима, у којима дјечја безазленост постаје љутом сатирбм. Пошто нам Сгур показује Боба час у салону, час у циркусу, час у париској изложби или у народној скупштини или при игри, учењу и т. д., мало се ствари отимљу његовој критици која је љута као ћезап. Треба споменути да мали Боб има ипак добро срце, да радо даје и поклања, да љуби животиње и да је својој матери веома њежно одан. Каткад се сусретамо у сваком томе духовитом чисто француском ћеретању ове списатељице, које само онај разумије ко јеживио дуго година у париском друштву, са скоро сентименталним тоном који нас опомиње на благи хумор енглеских писаца. Контеса Мирабо-Мартел изгледа да стоји у блиској вези с Енглеском енглеским животом и обичајима. Без сумње није случајно она себе назвала Сгур-ом а свог малог јунака Бобом! Ових кратких ријечи које су једнаке веселу обијесну звуку није нашла у свом матерњем језику. Можда ће се ова енглеска жица у вур-ову дару моћи протумачити њезиним полубретонским поријеклом. У контеси Мартел сјединила су се два

побожна француска племена: Бретонци и Провансалци. „Зато" рекла ми је она „не мОгу да трпим оних који ни у што не вјерују. Треба имати увјерења." А њезина увјерења? Она их је често у својим књпгама изрекла. Она је тога увјерења да је Француска за сада врло болесна. Што она није наклоњена републици као таквој, разлог је њезин положај као властелинке и заступнице прошлости. Ипак су Француској по њезину мишљењу много штетнији од саме републике Јевреји. „Ја сам их упознала" рече контеса Мартел „у Нансију, на Истоку. Видјела сам шта су од земље учинили. Они су нешто друго него ли ми; шта је нама свето њима је смијешно, што ми поштујемо томе се они ругају. Част и правичност су појмови којих они немају.... Они су неисказано много шкодили Француској, побркали су наше правне појмове, они су огулили француско племство... Француско је племство од времена револуције врлосиромашно. Мјесто да се стегне или да ради женило се оно богатим Јеврејкама, сада је оковано у златне ланце и не може удовољити својој патриотској дужности." „А патриотска би дужност била...." „Јевреје сасвим истријебити." „Ви сами чините свој дио..." „Мислите моју књигу Вапа Јагае1 и моје разговоре у листу БЉге Раго1е? Ах, то је лако оружје. Што Сур рекне то се не узима озбиљно нити се о томе води рачун." Неискрена скромност! Сгур зна врло добро да се она сматра вођом и поглавицом француске антисемитске странке. Живећи у великом пријатељству с ђенералштабом и свећенством, изврсно обавијештена са свих страна помоћу својих друштвених и журналистичких веза, уз то надарена великим приповједачким талентом, одличним вицем и чисто француском љупкошћу — има данас ова списатељица, антисемиткиња с грофовским грбом, у истини велику социјалну моћ. С породицом