Зора

I

Бр. XII.

3 0 Р А

Стр. 419

покојног предсједника Фора стајала је у врло блиским одношајима. С тога ће каснији историчари моћи слободно бројати контесу Мартел међу најупливније француске политичаре XIX. вијека и тако одузети литерарним историцима искључиво право на њезино име. * Дискретан париски салон, накићена соба за рад у видној улици одмах до парка Мопсеаи, бијаху простор у коме изађе први пут преда ме мршава витка појава госпође Јеаппе Магш. Све је око ње и на њој укусно елегантно њежно — жена. „Жена" је и прикривена бол која лебди око лијепих усана госпође Марни и провлачи се реализмом њезиних пикантно духовитих дијалога. Веома је жалосна лектира њезиних радова: Соттеп*; еПез ве (Јоппепћ СоттепЛ еПез пои8 МсћепЂ, ЕЧасгев, Еез епГахЉ ^и'е11ев оп!;. ЕПез су жене сваке врсте и све су ове теме о којима пише опет жена врло занимљиве. Код ње се људска љубавна трагедија или комедија у хиљаду чинова одиграва у париској околини коју Жан Марни мајсторски мотри и описује. Частољубље, рачун, лицемјерство и сујета су главне улоге у овоме свијету страсти; каткад ступи у овај круг стидљиво и бојажљиво каква права наклоност, али само да се одмах дубоко увријеђена сломљена и уништена повуче у самоћу боли. Ипак госпођа Марни допушта читаоцу да види и одзив наклоности али врло ријетко. Мото њезиних књига могло би бити: „Тешко побијеђеним." А „побијеђени" сујој најбољи, најфинији, најосјетљивији људи, пјесници и особито жене. — Уо(те оеиуге ез1; ргоГоп(1етеп1; резвшпзЂе, ои те вега18-је Ђготрее — запитах. — Тгез ре831ппв(;е.... — Е(; 1а Сетте? — ХЈпе сгеаШге с1е <1ои1еиг! —- зачу се ово као крик с њезиних усана. •—• Заиста? — Зар би могло друкчије бити? Мушко и женско су двије сасвим различите

расе; ми се не разумијемо. Њихова је радост наше гнушање, што нас одушевљава њих не може да загрије. 0, ово проклето криво разумијевање сполова.... — Разумите ме — настави госпођа Марни — ја се не могу на своју судбину потужити. Одрасла сам у богатству, у мојој се родитељској кући и душевно забављало, та ја сам кћи једне списатељице, Мапое1 с1в СггапсНог! Муж ме је узео из љубави, брига нијесам имала ни као з^довица, моја је књижевничка каријера била до сада сјајна и без потешкоћа. Па ипак — колико сам само тешких унутрашњих потреса прошла, како се оно што је најљепше и најдубље у мојој души кидало и газило, у којим сам бурама само проживјела! —• — Како сте — рекох — све то сазнали и опазили што описујете? — Прије удаје сам као млада дјевојка била код позоришта. Врло бојажљива и везана, врло осјетљива како сам била нијесам се добро осјећала међу веселим позоришним свијетом који обично живи безбрижно и слободно. Ја се затворих према свима и за то ревније скупљах утиске у своју памет.... Тако радим и данас: сасвим несвјесно мотрим на улици у салону, и кад хоћу да пишем јасно ми се дижу утисци из тамне памети. — Ви и јесте јасни у своме кратком, живахном описивању. —• — Мопасан је мој узор. — А онда настави: — Можете ли ми разјаснити, зашто се моји чисто француски дијалози врло пријатељски разумијевају баш у Њемачкој,? — Ми знамо цијенити љепоту облика и с друге стране Рајне, ма да смо сами у томе ријетко далеко дотјерали. Шта Ви цртате оно је људски забавно, духовито и онда — на развалинама Ваших порушених идејала на гробовима Ваших умрлих нада расте од споменка до зимзелена све оно плаво цвијеће чежње и сањања, које је у њемачкој ћуди ухватило тако дубоку клицу... Ви сте Парискиња у које 53