Зора

Стр. 398

3 0 Р А

Бр. XII.

Лјесиишшбо

ЈТ?0 .Ј^ајдемо, о Музо! Амо милу руку,' 1 Младости моје то узглавље меко, Дуго нам има до у тиху луку, А острв мира и сад је далеко. Катарке стоје гордо на тој води Што значи живот... Ми хитамо журно, Нејасно небо над нама се своди, Под нама море немирно и бурно. И заман хита наше слабо око Куле тог мора да позна и спази: Истина мора да лежи дубоко Ми по њој гремо по незнаној стази. Питања наша шум нејасни срета И жудном духу одговора није Гдје је почетак? где ли чудна мета? У непровидним маглама се крије. Брод многи овуд мину с много муке Истине благо тражећ' у дубини: И не спазише свјетиље из луке; А гле по води развалина њини'!... Не! С тешком котвом не срљај дубоко, Рањено срце друкчије ти збори! Нити у пустош пуштај жудно око, Да те неспокој за сазнањем мори Спокојан поглед по површју баци, Сладосног мира ту би могла стећи... 0, Музо, туда само трепте зраци И вал се пјени слатко жуборећи.

0 7* Мање ћеш тако да пролијеш суза И много више да просниваш ноћи... Свикни на одмор под теретом уза! Истина једна и сама ће доћи! Ко лака тица што се небу диже Дуго се мети носасмо грлећи, Ал' небу своме не могасмо ближе Тек видик доље биваше све већи Ја бих да тужне заборавим дане Тај час познања у којима бјеше, Ал' ми не дају раскрвљене ране И радост моја коју ми отеше... Удри, о Музо, драгу жицу ону Што звони љубав! И овамо руку, Младости часи нека бурно тону У једној пјесми и једноме звуку! Спусти свој пољуб на мутно ми чело, Слух изнурени испуни ми саде Шапатом слатким, којим причаш врело Бурну нам љубав, снивања и наде. Амо с пехаром на усне ми сухе У који точиш са извора раја! И милим гласом пуни часе глухе И тихи бол ми без конца и краја. Дуго сам пио с љубављу за људе Напитак горки у живота чаши ... И пјесма твоја нека дуга буде, Ко страдања нам, као боли наши!

* У наредном (првом) броју Зоре изаћи ће Позчђ на претплату на Пјесл^е Јована Дучића, чије е издавање наше Уредништво примило. Мило нам је што овом приликом можемо да донесемо Пролог тијех пјесама, у којем се огледа душа нашег одличног и симпатичног лиричара. Ур.