Зора

Бр. I.

3 0 Р А

Стр. 13

прошли. Он је стајао у отвору богаза иза нас и наличио утвори, која се наднијела над провалију, панешто грозно смишља. Глава јој као риједак, блијед котур од вате, који се свија према средини, а тијело јој се пружило у дугуљаст и неодређен облик сребрнасто-јасне боје. Неколико облачића лебде око њега као лептири око преваљена стабла, а из даљине провирују плавичасти врхунци суморних Алпа. Нисмо још Фурку ни изгубили из вида, а засјакти силна гомила бјеласаста леда. Масу му назресмо одмах како провирује између двије хридине од станца камена као из пањеге, и спушта се у долину на вид џиновскога клина. Изгледа као ужасан вал, као да се брдско језеро хтјело сурвати у долину, провалило већ отвор, и кад му је доњи дио вала ударио у низину и надуо се да се по њој разлије, тада се све скаменило и следило. Био је то Роини глечер од зеленкаста леда, а врх му покривао снијег. Стаклио се у свјетлости. По окрајцима му се плавио сјен сусједних кршева, а с њим паралелно цјакти сјајем танак перваз и мјестимице се распада у дугине боје. А док смо мотрили то мртво море, што хоће да пада а не може, јави се и млађак. Видјесмо му тек један рог како се надвио и диже из леда, па га осу магијским зеленилом. Био је танак као жица од сребра и дрхтао као да ће ишчезнути или као да плаче више меланхолије дотајала живота испод себе. С неком сјетом ступисмо на лед и осјетисмо угодну језу, а висине фурчине ишчезоше нам из вида.

0 Горскодо Вијенцу — ЈТавле ЈГоповкћ Предмет Горскога Вијенца (ми сад на ово питање прелазимо, јер кад смо по' знали грађу 1 треба да познамо и пред1 Пропустили смо, у првом реду расправе где је о грађи реч, поменути да је и за појаву кад се

мет, кад смо видели камен треба да видимо и шта се назидало од њега, какав је дом и У којој је цељи грађен, ако хоћемо да од дна до врха прегледамо једну грађевину) јесте, несумњиво, истребљење потурчењака или, како то Његош назива, истрага потурица. То је главни, основни и једини предмет спева. Све што је у спеву ићи ће на то да изнесе овај предмет, у целом спеву биће одржано јединство предмета. Међутим, Г. Решетар је, у овом питању, одлучно другог мишљења. У Вијенцу, вели он (ми не наводимо његове речи али верно преносимо његове мисли), нема јединства предмета јер нема главног предмета. Предмет једнога спева је оно што је главно и битно у његовој садржини, оно што се кроз цело дело непрестано износи и слика, оно, најзад, што се за сваки део спева везује; и јединства може бити само ако је предмет одиста на тај начин представљен. У Вијенцу, међутим, тако није са истрагом потурица, и она је далеко од тога да буде главни и прави предмет његов. Она се, истина провлачи кроз спев од почетка до краја, али не кроз цео, не стално кроз сваки део његов. Има пуно појава и епизода у ВиЈенцу који ништа не доприносе сликању истраге, пуно њих

главари зак.чнњу владици у цетип ском манастиру (Вијенац, стих 2386—2437), мотив узет из народне песме. И по овој (0 г л. п. II) главари дају заклетву и то у цетињском манастиру: Вратише се здраво на Цетиње. Ту владика дивно дочекује У манастир браћу Црногорце Црногорци њему вјеру дају, итд. Тако је и по чланку Данило I Петровић Његуш од Л. Пиштељића (Јавор, 1887). По кроници Даниловој, састанак је био „у житници манастирској". — Још смо пропустили јаче истаћи да и многобројност Црногораца који су дошли на скупштину, одговара саопштењима извора, бар једном од њих. Кроника Данилова каже: „скуписмо се неколико главара"; песма, видели смо, уопште и неодређено зна да су се „Црногорци" скупили; али се у Историји Црне Горе коју је владика Петар I за собом оставио (Грлица, 1835), изрично каже како владика Данило „заповеди да се учиии свеопште собранијецрн о го р с ко."