Зора

Стр. 32

3 0 Р А

Бр. I.

компоновати, не сјећајући се доброг успјеха прве своје опере, приказане у новембру прошле године, а у истом позоришту: ОЂеНо Лг Вап Вот/ас1о. Што смо добили дјело ^аЂиссо имамо бити захвални успомени гласовитог импресарија МогеШ-а, који натјера плашљивог Вердиа да поново покуша своју судбину у позоришту; тај Морели није љубио само свој понос, није се хтио само обогатити, него је љубио умјетност и штитио умјетнике. -/Уабмссо, приказан знамените вечери у Скали, 9. марта 1842, ког су ушљед ентузијазма, сличног лудилу, поновили осам пута у мјесецу, забиљежио је не само славу Ђузепа Верди-а, не само његову нову славу у позоришту, већ и нову еру у политици. Оне ноте бијаху пламенови, бачени на италијанско небо. БошгеШ зачуђен дивљаше се; Ковзпи завиђаше гњевно и срдито до лудила; италијанске пак патриоте скакаху од радости, весело ослушкујући правог, ватреног тумача свога. Мало кашње боље га још осјећаху у 1,от1)агсИ аМа рггта сгосгаШ (Ломбарди у прпом крсташком рату) опера престављана такође у Скали, што је био други свијетли успјех младог оперисте, а тако исто у Егпат-у, у МасЂеПг- у, у АШ1- и, у Уезргг ВгсШапг, у ВаИадИа (11 Еедпапо. Од гласовитог хора: 0 тГа ра!па в! ће11а е регЉгЈа, (Домовино моја лијепа, изгубљена,) отпочела је прва права политичка манифестација у позоришту. За тијем хор: О 81^поге, <1а1 паИо, (Л сћхатавИ соп 1ап1а рготезза. (Господине од рођеног крова Позвао си нас светим обећањем). Али патриотски датум од још вишег значења (нек нам буде на памети) бијаше 17. марта 1846, кад је у театру Еешсе у Мљецима одјекнула чувена арија Атилина: Сага ра!па §ја шадге е ге§-ша ЈМ ро88епз1 тајЈпапшп в^Н. (Домовино драга мајко и краљице Моћних својих великих синова).

У поаоришту пљескање руку и урнебесни усклици претвараху се у олују, која је била претходница друге бјесније буре, што се бучно и страховито проламала нашом Италијом. Колорит Вердијевих опера, оне ватрене епохе, боље се разумијеваху и осјећаху у оно доба. То су одвећ јаке боје. Али када је (такођер у мљетачкоме позоришту Гешсе), мало прије револуције 1848, тенор запјевао у МасЂеОг-у Мафејов хор: Ба ра!па 1гасН1а — Рхап^епск) с' туЦ;а; Ега1е1Н, ^Н оррге881 — Согпато а за1уаг; (Дом издати плачом нас позива Подјармљене, браћо, пожуримо спасти;) оне боје, оне ноте изгледаху природне: бијаху душа једног народа. Италијанска револуција отпоче баш, кад се Верди находио у Паризу, гдје бијаше пошао да прикаже дванајесту оперу своју, ЈегиваГет (а то су били кашње г ЈиотЂагсИ , са новијем либретом, проширена опера са додатком новијех комада и поскочица [Ба11а-1зШ] за Асас1е1те Коуа1е). И нестрпљиво потрча у град „с!е11е ст^ие ^тгпа1е" да се надахне за ново дјело Јјп ЂаИадИа <11 Еедпапо, престављано мјесеца јануара идуће године. у позоришту АгдепИпа у Риму. Ова опера била је худе среће, но и она носи снажни печат учитеља, да га је лако распознати међу хиљадама. И у њој се огледа позоришни таленат, који упада у очи, и којикод автора Вгдо1еИ-& јасно и више искаче него код икојег другог оперисте уИталији и ван ње. Верди је Геније театра; — маестро брзијех догађаја и промјена, пренаглијех наступа, силнијех таласа неуклоњиве и неизбјеживе судбине; а у исто доба он има сигурно око за хармонију појединијех дијелова и цјелине. Јак архитект! Али вриједност краткоће, што се ријетко налази у Меуегћеег-у, а оскудијева у Вагнеру, пријатељу бесконачније лавирината, од слабе би користи била, да у ономе уму није заблистао Божји дар фантазије и стварања. Колико оригиналнијех идеја! Колико протумаченијех мотива! Колика множина новијех мелодија, што се по цијеломе свијету