Зора
6
Бр. I.
3 0 Р А
Стр. 41
Послије представе могли су се у гдјекојим бечким листовима читати приговори обради, да би боље било овај призор изоставити, онај уврстити. Особито се приговарало, да се При обради трећег комада далеко ишло, да је драматург, гдје му је требало, пријелазе уметао и ту одвише слободно поступао. Неки извјеститељи својих новина назваше трећи комад управо препјевом. То дакако не смета, да ова трагедија ипак успије. Драматург ће уважити приговоре који му се буду чинили да су оправдани и према њима удесиће касније представе. Глумачком представом није публика те вечери била задовољна. Извјеститељ листа N. Рг. Ргезве вели, да је било боље и не давати комада, док глумци не задовоље потпуно захтјевима. Али видећи да се Орестија послије тога већ више пута давала надамо се да су глумци бар касније своје учинили, да су и са своје стране порадили на успјеху који је трагедија изван сваке сумње и однијела. Мостар ЈЛилан Ћуко&ић.
ЈХозориш. биљгшке * 4/17. Јануара умро је у Паризу француски позоргппни писац Раи1 Ји1ез ВагНег. Још у раној младости показао је он пјесничког талента. Као тринаестогодишњи гимназијалац написао је пјесму 1<а Уогх <1и РеирГе, која се декламовала у Комедији Француској; а кад му је било 22 године, на истој позорници одиграна је његова драма ТЈп роНе са ванредним успјехом. Доцније је његов таленат био толико плодан, да је више од стотине дјела му приказивано, од којих су нека доживила преко хиљаду представа. Ово је он постигао што се по обичају француских драмских писаца удружио са другим писцима, те написао силне драме, комедије и водвиље. Послије 1852. године постао је он са својим сарадником стални либретиста Опере Комик, у коју је унио и такозвани грчки жанр са својом Галатеом. На истој опери био је једно вријеме и двомјесечни управитељ, послије пожара јој 1887. године. * У градском лајпцишком позоришту приказанаје Бјернзонола драма са њемачким натписом: Шег ипзеге Кга/Г са врло јаким успјехом, а нарочито други дио. Ако је први дио за неке био и нејасан у појединим пјесничким и драмским назорима аутора, то је други дио потпуно објаснио и ефекат до врхунца узнио.
Ј(ронака|
СрПска * Господа: Богдан Попошк, Др. Војислав БељкоЈакоЂ ПроданоЂик, Љубомир ЈоЂановић, Љубомир СтојанотЉ, Слетислап Симић, Слободан Јођпнођп^, издали су овај књижевних оглас: Српски КпиЉеЂни Гласник. „Од 1 Фебруара о. г. почињемо издавати лист за књижевност, науку, и умјетност, под уредништвом Богдана Поповића, професора Велике Школе, а у власништву Светислава Симића, проФесора Немањине гимназије. Ми држимо да Србија и њена пријестоница Биоград треба да имају књижевни орган, који ће бити неискључиво, и што пространије огледало не само савременога књижевнога кретања у границама Краљевине, него и по осталим српским земљама. Ми се надамо да ћемо у покретању таквог књижевног органа успјети, јер су нам обећали сарадњу већина наших другова, а такође и многи млађи радници. Вјерујући пак у оправданост започе-
тог рада, мислимо да ћемо наћи потпоре и у старијих књижевника српских. Српски Књиокеши Гласник излазиће 1 и 15 свакога мјесеца, у свескама од пет штампаних табака велике осмине. Претплату треба слати администрацији листа (Биоград, ЦинцарЈанкова ул. бр. 1). Она износи за годину дана 20 динара или круна; за пола године 10 дин ; за четврт године 5 дин.; за Фебруар и март о. г. 3.50 дин. У листу ће бити заступљена белетристика, како српска тако и туђа. Уредништво је било срећно да обезбиједи себи сарадњу готово свих наших познатијих прпповједача и пјесника. Из туђе белетристике пресађиваће се само радови несумњиве књижевне вриједности, понајприје такви какви би овакој младој књижевности као што је наша могли послужити обрасцем. Према задатку оваквога листа доносиће се у сваком броју и расправе из области књижевности и науке. Оне ће бити поглавито намијењене оним питањима која у то вријеме буду нарочито занимала