Зора

Бр. VI.

3 0 Р А

Стр. 199

Сви су културни народи већ добили овакве прегледе својих знаменитих људи у XIX. вијеку. Сад га, у име Божје, добија и Српски Народ, до кога стоји да и овом приликом потврди свој положај на Словенском Југу, да покаже и докаже осталој браћи нашој Словенима, па и туђину, да је српски народ крај небројених патња и зала знао себе одржати и одњеговати синове, којих се васцијело Српство с поносом сјећа и којима се подичити може. Ми предајемо српском двадесетом вијеку као аманет ово српско дјело, нека га чува и поштује, нека се на њега угледа, јер сумњамо, да ће и једно будуће стољеће бити у стању, да у таким групама одњегује синове као што је то учинио XIX. вијек. То бјеше буран вијек за васцијело Српство, јер се у њему пружаху такве прилике: да се могао одликовати владар, војсковођ, јунак, пјесник, књижевник, композитор и добротвор. Да ли ће те прилике пружити и двадесети вијек, то је питање, иа баш за то прегнимо сви да узмогнемо ово огромно дјело крају иривесши, јер оно ће нам бити за вјечита времена од велике користи, а служиће нам на дику и понос." * Оваким патриотским ријечима обратила се Српска Штампарија из Загреба на васколико Српство и позвала га, да учини своју дужност и да ово спомен-дјело искрено потпомогне, е би оно без великих препона могло да допре и у најсиромашнији дом српски. О великој користи и узвишеној цијељи овога поменика свак се могао увјерити из прогласа Српске Штампарије, па с тога и ми, схватајући правилно и потпуно његов значај, на овом мјесшу позивамо, са своје стране, све своје пријатеље, да без оклијевања похитају у сусрет овоме знаменитом предузећу, које ће раскомаданом Српству пружити дјело, „у коме ће се — сликом и ријечју огледати велики дух његов у најбољим му синовима из свих земаља у којима Србин живи."

Прије но што се пристугшло извршењу овога предузећа, управа се споразумила с највиђенијим књижевницима српским и у стању је објавити да су сви, на које се обратила обећали своју помоћ да замисао буде што боље изведена. Та ће господа бити на руци Г. Андри Гавриловићу, професору, у Биограду, који је главни уредник овога дјела. Управа се споразумила и са нашим српским умјетницима сликарства, који на овоме дјелу већ у велико и раде. Наш врли и признати умјетник Г. Урош Предић израдио је натписни листЈ који је на проспекту оштампан. Прве три свеске већ су готове. Нарочито се сачекало, да се ове три свеске сустигну, само да би се поштованој публици показало и доказало, да се овај посао најозбиљније предузео, те да нема никакве бојазни, да би се започето дјело могло прекинути. Прва свеска разашиље се 1. (14.) јула 1901. год. Управа је у ово највеће и најзнаменитије књижевно издање српско уложила огромна средства материјална, што ће лако појмити свак, који је и мањи сличан посао кушао. Али да би издање ово, коме је циљ и да оплемени и да поучи, што више продрло у Народ, одредила се најнижа цијена која се могла учинити, а то је: свака свеска сшаје 3 круне или 4 динара. Ко жели да се претплати на ово цјелокупно монументално дјело, нека пошље поштанском упутницом 3 круне (или 4 динара) и тачно своју адресу, на јЈпраИу Српске Штампаоије у Загребу, а будуће свеске слаће се тачно свакога првога у мјесецу. За ове крајеве претплату прима и наша Администрација и Издавачка Књижарница Пахера и Кисића.

26*