Зора

Стр. 200

3 О Р А

Бр. VI.

Ј(јеснишш6о

5Т0рУК)\ из Лрозаида Змајобиних.

ј-јогодио се Бог са ђаволом да поделе

време: дани да остану Божји, а ноћи да добије Ваво. Ђаво се томе радовао, ал људи, кад то чуше, јако се уплашише и узнемирише. ПоЗагреб. 0, ЈТУ7Ј^Ч€...

слаше Богу једног голуба, да га пита, шта сад да раде, да им ђаво не науди Голуб се брзо врати са овом поруком од Бога: „Ко хоће да се сачува од ђавола, нека ноку спапа!"

0, путниче из даљине, Ако твоје срце гине За љепотом, коју ниђе Нити позна, нити виђе, За љепотом коју само Рај у себи скрива тамо, А ти ходи И походи Мој лијепи родни крај! Гле, што до сад гледо ниси: Плава брда, сјајни виси, Подупиру небо наше А под њима равне паше И лијепа мирна села Поздрављају бистра врела, А ко лаки, драги снови, Б'јела јата — голубови У златни се губе сјај.

Овдје цв'јеће гледи на те, Тамо слатки звук се њија, А на руже и гранате, Ко прамење сњежно, благо, Лептирова јато драго Своја лака крила свија А до плавих вода они', Куд пастирка стадо гони, Позлаћени шуми гај. Свуда живот! Свуда здравље ! У тополи пјева славље, Вјетрић струји и на крилу Златним зраком носи свилу, А далеко р'јека чиста У широком пољу блиста И кб поздрав драг и мио Њезин слатки шумор тио У мили те зове крај.

0, лијепа, земљо драга, У теби су сва ми блага! У теби је срећа моја! У теби ми дух пропоја! Па до гроба, тебе, мајко, Твој ће синак љубит' жарко, И у срећи, болу твоме, Ти ћеш бити срцу моме, Свети олтар, златни рај!

Мостар.

Ј ^лекса Шаншић.