Зора

Стр. 272

3 0 Р А

Бр. УП.

нас изнио типо-ве, него тек осамљене индивидуе. Чин Туцићеве драме брзо је исприповједан. Сељак Иво Мркинић ради с другим сељацима у славонској шуми, и премда је ожењен и отац двоје дјеце, заборави на њих те узме живјети с Катом, редушом радника, дјевојком исто толико дрском и поквареном, колико је његова жена вриједна и честита, а он сам слабић и кукавац. Кад га жена с дјецом у шуми потражи, да нађе код њега заштите од глади, једва да их придржи, али отворено признаје, да живи с Катом. За бурне ноћи, кад се је измирио с обитељу, тргне се на Катин глас од жене Маре и оставља ју у очају. Други дан нађу се супарнице опет у шуми, и кад Ката не ће да под пријетњом врати мужа Мари, ова ју стане молити. Тко ће хранити моју дјецу? запита ју болно, а на то плане Ката: А наше дијете? Мара сад навали сјекиром на њу, те ју на мјесту убије. Чин је кратак, потресан, и да га је писац обрадио на краће у једномједитом чину, дјеловао би елементарно, — овако су цинички и брутални разговори између Кате, Маре и Иве управо баласт, који убија драматску снагу. Опрјека између обију жена снажно је оцртана и њихови су значајеви истинити и занимљиви, док је Иво без икакве карактеризације, без воље и одлуке. Има неколико епизода, гдје су драстично оцртани пијаница Ђоко и честита жена Лукина Јеле." Угепас доноси свој суд: „Право би било, да се нова сезона започне оригиналним хрватским комадом, али овај нити је оригиналан, нити је хрватски — обоје с тога, што није проистекао из проматрања народнога живота, него се чини, каодаје производ пишчевих успомена из других — највјероватније руских — дјела. Напокон и не постаје драма народна тим, да се чин метне у славонску шуму, а особама да се у уста стави неколико израза, којима се једна на другу отрескује. Развоја у драми нема никакова, поједини чинови нијесу у међусобној унутрашњој свези, а и главно лице Иво, лутка је без воље, овисна у дјелима својим о случају тако, те ни дјела његова нијесу из душевности његове мотивирана. Или зар је можда јасно, зашто Иво воли Кати, премда у ње не налази доброте, какову налази у Марије? Према оној распуштеној и раскалашној дјевојци необично се истиче

Марија, која као да је — препоштена за оно друштво слабића, пијаница и блудница. И бруталне одговоре Катине и њезин цинизам могао нам је писац уштедити, па сва три чина у један ставити. Тим би ствар била краћа, а за то и боља." * У Бечком Бургтеатру даваће се ове године Врхлицкова комедија Катулока оспета, * Много се пише у Шпанији о новој драми Перес Галдоса: Електри, која је толику сензацију побудила, не толико као чисто умјетнички рад, колико као погођена слика културног и моралног живота модерне Шпаније. * Талијанска УИа 1п1егпа%Гопа1е од 5. августа доноси из пера Кепга 81;ассћеШ-а статистику д-ралге и поглед на социални и литерарни значај најновијих драмских продукција. За основу је узео комаде игране први пут у Турину 1899 и 1900 године. Било их је свега шездесет. Нарочито истиче статистичар да од свих тих комада педесет описују живот буржоаских кругова а само њих три имају за приједмет живот пролетаријата. Међу првима нашао је тридесет и један комад у којима су приказани гријеси, сиротиња и утонулост у неморал; затим су три карактерне студије песимистичног садржаја и седам сатиричних комедија, док је само у девет комада нашао свог израза идеализам. 81;ассћеШ очекује један нови, велики драмски репертоар од идућег стапања здравога дијела буржоазије са пролетаријатом и од његовог економског и интелектуалног развитка. * У позоришту Теа1то боНз у МопЂеуМе-у давана је са ванредним успјехом нова драма Хоз. Ечеграја Рђава нашљедства. Комад је пун ефектних и јаких сцена. * Од млађих аутора, који су се били придружили великом мајстору Скрибу, и који су хтјели да пођу за његовом срећом и његовом методом, већина је прешла већ била у нову периоду француске литературе, у периоду другога царства. То важи већ и за ЕЉена Лабигиа (1815—88.), који је своју каријеру отпочео као правник а доцније прешао на књижевност, пишући у први мах новеле за мање париске листове. Доцније он је постао један од необично плодних, ваљаних писаца лаких шаљивих игара, које својим невјероватним промјенама, смјелим ситуацијама, сплеткама итд. публику изванредно занимају.