Зора

Бр. УП.

3 0"Р А

Стр. 273

— Пошто је 1833. био објавио роман Ба С1еГ Дез сћатра, написао је од тада уз припомоћ једно дванаестак сарадника до 150 игара, од којих се, као најпознатије, на нашој позорници дају: Прах у очи, Штедионица, Из захвалности, Перишонов пут и Први корак, што их је сам писао. А уз туђу помоћ: Милион, Птичице, Треба ли казати? Цврчак у мравињаку, Флорентински шешир, Једва стече зета, Лисице и гавранови, Господске руке, Себичњаци и На ивици злочина. * Сара Бернар. — Ова велика, али у исто вријеме и ексцентрична, француска глумица намјерава, како из Париза јављају, да у Лондону оснује једну Француску Комедију. Овај пројекат потпомажу најживље први кругови лондонскога друштва. Даље се вели, да је импресарио Саре Бернарове примио из Берлина приједлог, да се умјетница са својим пројектом сјети и Берлина и да у пријестоници њема-

Сриска * Стечај за награду из ЗадуЛсбине Николе Ј. Мариновика за 1902. год. Према правилима Задужбине Николе Ј. Мариновића Српска Краљевска Академија Наука расписује овај стечај за награду, коју може добити: Одличан поетски спис с моралном и патриотском тенденцијом, који је написан чистилг српскилг језиком и одликује се љепотом слога и садрокаја. Рад се може поднијети Српској Краљ. Академији најдаље до 1. маја 1902. године. Величина је награде 480 динара у злату. Шгампани се списи не могу оцјењивати и награђивати. Награђени списје својина пишчева, али се мора штампати онакав какав је Одбору поднесен, и на свима се штампаним примјерцима мора ставити да су награђени из Задужбине Николе Ј. Мариновића. Ппеци могу своја имена напријед објавити или прикрити до коначне одлуке. У овом другом случају писац је дужан ставити знак на спису и исти такав на завоју затвореног писма у коме ће бити име његово. Бр. 313. Из предсједништва Српске Краљ. Академије, 18. јула, 1901. год. у Биограду. * Чика Јова Српској омладини, пјесме Јована Јовановића Змаја, издала Српска Књижевна Задруга, са

чкога царства створи умјетнички завод налик на париску Комедију. За сада се још не зна, какав ће положај према овој замисли заузети Сара, која је до сад одбијала да игра у Њемачкој. * Тврди се да ће велика талијанска трагеткиња Елеонора Дуие октобра мјесеца доћи са својом трупом у Беч и ту приредити кратко гостовање, које ће отпочети са д'Анунцијевом трагедијом Град мртвих (Па С1(Ла тог(;а), која је први пут давана ове године у Риму. Гостов^ање ће у Бечу бити кратко због тога, што се Дузе за почетак новембра обвезала да приреди један низ представа у Будим-Пешти. * Масне (Маззеаек), најплоднији француски оперски композитор, саставио је нову оперу у три чина Јоп^Генг Ле Ио1геЛате, која ће први пут бити давана у Монте-Карлу и за коју је написао текст професор филозофије Морис Лена.

26 слика и 1 музикалијом. Београд, Државна штампарија Краљевине Србије 1901. — Књига препуна најљепших пјесама што их је Чика Јова испјевао нашој нади, узданици нашој, омладини српској! Ми не ћемо много говорити у препоруку тих пјесама. Њима препорука није ни потребна, јер су им вриједност још одавна истакли најбољи критичари наши. Али не можемо, а да једну пјесму највише не похвалимо; не можемо да је овдје не изнесемо, нека је прочитају и они наши претплатници, којима ова књига не ће доћи до руку. Тој пјесми натпис је Алија. Алија, Алија, ти у зурлу свираш, А свирком и песмом у срце ме дираш, Спусти сада зурлу, да јегленишемо, — Та то ваљда смемо! Нећемо о Христу, о пророку, свецу, Нећемо о крсту, ни о млад-месецу; Ни о светом писму, ни о алкорану, — Све што год нас дели ставимо на страну Не питам те, шта се у мошеји учи, Ни како живујеш у својојзи кући, Нећу да те питам — те ми бриге није, Ни шта ти се једе, ни шта ти се пије.

Ј(ронака|