Зора

Стр. 324

3"0 Р А

Бр. VIII. и IX.

0 ц ј е н е н ^ ^ : приказс : ј/ј О О О О * )

5^1

Ватра, ромон Габријела д' Анунција. Ничији књижевнички таленат није био толико осумњичен, као дар младога талијанскога романсјера д' Анунција, када су се појавила његова прва дјела Дијете љубави, Уљез и Тријумф смрти. Ова три романа учинила су у Италији силан утисак. Она патетичноот у~радњи, оне личности, она њихова силна, сграсна љубав у чије жице није нико тако топло, јако и осјетљиво ударао, оно хармонично. дотле непознато слагање и играње ријечима, довели су у први мах свијет у забуну. Она нечувена страст за чулним уживањима, она готово лудалачка сладострасност у првој серији романа скупл^ених под именом Романи Руоке, повукла је собом масу читалаца, али и критичара. Докле су га једни хвалили и у њему поздрављали творца нове реалистичке школе, који је уз остало умео, као оно Вагнер ријечи и музику, да доведе у склад приједмет приповијетке са причањем, да обоје слије у једну обично љубавну симфонију, дотле су други видјели у њему вјештога кописту и ватренога поборника реалиста и натуралиста француских. Пала је ријеч и плагијат. А познати руски памфлетиста Бурењпн, у подлисцима Ногзога Бремена од ове године, назвао је Д' Анунција просто књижевним лоповом, цитирајући читаве стране из дјела Француских, руских и њемачких писаца, које је он позајмљивао. Млади писац још није пречистио своје рачуне са критичарима својим. Он још води оштру полемику с њима, доказујући да није ни од кога ништа узимао, нити кога копирао. Борба ова није га могла пореметити, он је продужио писати романе. Послије прве серије Ромаии Рулке, објављена је друга под именом Романи Крина. И она је имала три романа Дјеиица на стјени, Милост и Благовијест, од којих је само први изашао и равнодушно примљен. Увјерен, ваљада, да имнијејош вријеме, штампање ова друга два романа

одложио је за доцније времена, а предузео радити трећу серију под именом Романи Нара. Од треће је серије овај чије име носи наслов овоме чланчићу, а за њим су у изгледу још два Човјек Побјеђује и Тријулчф Жшзота. Ватра је роман сасвим сличан Испопијести Алфреда де Мисеа. Д'Анунцијоје у њему описао односе једнога младога књижевника са једном чувеном умјетницом. У томе је сваки, са по муке, познао Д' Анунција ^њ.чувену трагеткињу талијанску Дузеу. — Стелијо Ефрена, јунак овога романа, млад и лијеп пјесник, „освајаженска срца". Његово име, његова појава, његова мила и топла ријеч, праве су мађије. Кад га види, жена, не знајући ни сама за што, почне губити свијест; кроз тијело јој пође топлија крв, у њој се разлијева полако осјећање пољубаца и загрљаја. Кад га чује, она пада ничке преда њ,*-готова предати се без ријечи и без борбе... То је нека врста Едмона Ростана, 1 којега би Сара Бернарова вољела. Ефрена је дакле један од оних сујетних младића без срца, или са срцем које је давно спржено сладострасним насладама; то је човјек који воли да је идол жена, и да цио свијет о томе говори. Млад, лијеп, чувен, — прољеће је ту, — па за што га онда и чувена глумица Фоскарина не би вољела? Њена љепота и младост су на измаку, јесен је ту. А у доба, када дође на раскрсницу са које мора поћи путем за старост, као да се управо снага отима из хладнога загрљаја старости, жене воле јаче, силније. Оне као да осјећају да им је то пошљедњи пут. И Ефрена воли Фоскарину, али она стрепи да ћејеоставити и поћи заједном младом умјетницом чија слава сваким даном расти. У Фоскарини се бију два најужаснија осјећаја: сумња и вјеровање; не кида се више листак но листак од крунице бијеле раде и 1 Е<1топ4 Ков1аш1 — • срећни Пјесник Сугапо Ае Вег^егас-а и Аг^Ии-а, у 31 години изабран за члана Франдуске Академије Наука.