Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

~ 14 —и мо.

Ра о.

ДОКТОР ИВАНОВИЋ. 241

"тадох у кући. Испричах, углавном, шта је са Ива"новићем и додах да је баш његова жеља да му 060-

јица притеку у помоћ. Знао сам колико ће им то

поласкати. Отарац изјави да је смјеста, готов на полазак, а посла свога момка с писмом ономе другом.

Отидох у свој стан и легох, те спавах до мрака. У кафани ме одмах заокупише питањима. Бјеше се разгласило да је у Коњевици био атентат на, нас пвојицу, али да сам ја савладао и разоружао нападача. Ја исправих причу, а изврнух, да је напалач био пијан.

Сутрадан био сам позван на ручак у Тренка.

'дн и стара госпођа одмах ме дочекаше питањима

о догађају. Разумио сам да они знају истину, те не изоставих ништа, јер ми је намјера била да се Размановић не потрза на суд! -

Прође и трећи дан Божића, а не добих никакзе вијести о болеснику, — доктори се не бјеху вратили. Али, дан за тим, истом што бјех устао, дође ми у стан Јусуф и од прве рече:

= Ето, умро дотур!

За њеколико тренутака нијесам могао проговорити. Јусуф настави: у

— Умро је синоћ, прича Берек. Он, Ђерек. брте мој остао је са дотурима у Голупцу све до ноћас. Они су се хранили у попа, а он у Ивановића. Јад и жалост велика, вели, и у селу! Е, није шала.

Задуго ћутасмо обојица, па Јусуф додаде: — Е, ето видјесте ли, што учини женско! Ђаво нека. их носи!

#13 РАЗНИЈЕХ КРАЈЕВА |