Из тамног вилајета

| је ___ ратници) 4 не 67

њиха цвет на ветру, тако и она у неком ломљењу себе. Загонетне очп молећиво продиру у мене. Шта би то да докуче, да измамег; Сати у томе пролазе. Одједном, тргнув се на неки шум што допре од куће, у магновењу откиде гранчицу, пружи ми јегипко, па ишчезавајући дошану: »У лево врата су железна, пази да ли ће ти се отворити!ја

Њеним нестанком осетим око себе мрак п звезде над главом. Боже по чему ћу знати, бејах ли при свести

Ноћ ме притискује одозго; ја опрезно пипајући по камену не налазим железна врата. Који ли већ пут обилазим тако; Које ли доба показују сатови; У том замотавању осећам коб, да ме страх леди и сузе потекле да ми смрзавају низ образе. Одкуда наједном сетим се кочијашеве речи: »Нечисто је Може бити заведен сам у коло варке да одиграм и пропаднем. Али ко ће ме извести одатле, ако сам у томе проклијаог Па шта је с тим! Нека је и варка, само нека остане и не растури се! Погледам, звезде окрупњале и заокружиле далеко у лево. Боже, да не запева певац! И журно, заборавив на све друго, бацим се с ону страну зида.

У кући почима још видело: гори свећа у чекању. Таман је у образу почим; зацело, 60лест га напала милога. Ја да га пољубим у руку, он се одмакне п гледа ме као с ким се растаје за навек. Па ми проговори шоботаво, гласом који не знам за његов: — »Гу гранчицу што ти је у руци, на огањ да бациш!« Видећи да не чиним то, но да јој још и мирис удахњујем, отеми је згрануто п сажеже. (Целу ноћ потхрањивао је огањ ради тога). Гранчица зацвиле и тмоли задах даде од себе, као да живо би бачено у сагорење. — »Сад моли да ти се подари сан очишћењај« Ја учиним по његовој, али нити се од тога деси промена у мени, нити ми сан долази. А лежим заклопљених очију као у најмирнијем

5Е