Из тамног вилајета

68 | |

спавању. Он баци измирне на огањ, клекне мт више главе и моли без умора. Залуду ти, од молитве твоје све коренитијим бива што бити да њоме искорениш!

Сунце избије с источне стране.

— Сине, устани, свануло! Струк босиока ево ти, да чуван њиме приспеш Светињи и да. се молитва, из тебе измами! Ја узмем биљку и, браћо, чим је додирнем, замирише ми на јучерањи дан, па је удишем. — »Не чини то са све– том биљком, но у смерности отиди с њомј/« Па. ме прекрсти и мотри, хоћу ли путем што ми га определи. Ја заиста туда, те ступим под сводове Светиње. А ево која ми се молитва измами:

»УСвевиди, осветли ме да сазнам где ми је извор, и чему течем. Ако ли теби, да је на. смирење ономе ко ме воли; а није ли тако и чедо ли сам варке, пусти знак да ти не при– лазим више; али не изводи ме, да сам од себе пропаднем у овоме! То ти се молим |«

Ни речи, ни другог знака до биљка да ми све неодољивије мирише у руци.

— Је ли благослов или проклетство у томег

Опет ништа, осим са сводова што ми се рођене речи враћају и звуче певањем. Ето, у мени се ништа не промени! Сводови светиње мноме се испунише! Шта ћу ја овде»

Одлазим тамо. Железна врата опет не нађем, и опет прескочим зид, али зашто супротно јучерањему месту» Тихо. Не чујем ни повијена. травка да се исправља, ни чела у зујању да купи мед. Али опажам, гранчице се гибљу под неприметним покретом ваздуха однекуд. Да ли отежале успављују се и буде, пли је дисање неко у томе; Што ближе, све јасније то ми се заталасава у певање. Гле, спи Она, где јуче моје ноге утабаше траву! Маријано!

Хоћу виђењем да се уверим, ја ли од овога. света и дуго не скидам ока с ње: Заиста, од мајке је рођена. Дише, мрежасто тече кроз њу