Илустрована ратна кроника

иЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 63.

Арнаутин гробове закопаних Арнаута, којима или вире пребивене руке или крваве главе или су напоље чак до половине. Ко]и су остали живи — беже без обзира, чак се не сећају, да пресеку телеграфску линију или да минирају мостове.-. На Мерћезу су наши нашли пуно муниције и ратног материјгла, а наилазили смо и на читаве логоре са разапетим великим гааторима. На њих нису стигли да скину и понесу. Кад смо синоћ око 7 и по часова ушли у Приштину, све су радње биле затворене, а тако је, кажу, већ 8 дана. Српски нас је зкиваљ радосно дочекао, Турци и Арнаути су збуњени, нашли се у чуду па само гледају и ништа не говоре. По кућама истакнуте беле заставе свих могућих об лика и најразличнијих белих материја. Јутрос кроз пролазе гомилице људи, међу њима попови, учитељи и ђаци са барјацима и крстовима. Ђаци одушевљено вичу: п Живели Срба! Живела Србија! Живео краљ Петар! Ч»ршија се по мала отвара. На пекарницама и дуванџиницама навалаЈ по безистену ври. Један Пироћанац из Моравске дивизије купује рукавице, Све улице закрчене војском и домородцима. Буле скинуле фереџе; наше комите патролирају с пушкама; Пера Одавић, аудиторски капетан, љуби се са официрима, разговара са децом. Велика галама. Али је у вароши ред као никад дотле.

Сад баш кад ово пишем, пролазп шумадијска дивизија с музиком. Наш логор је на уласку у варош, код џамије, којих овде има 14, чујемо, да је један каплап у вароши рањен 04 једног Арнаутина и да су подруми пуни Арнаута као и да је моравска дивизија ушла у Скопље. Гласова на]разноврснијах и невероватнијихЗа здрављем сам добро. Понеко има кијавицу, али какво је време, ни^е ни чудо. Апетит је у свих колосилан. П. Којле (код Скопља) 17. окт. 1912. Јављам се из Кијле, места удаљеног на 15 километара од Скопља, на путу Скопље—Велес. Из Приштине смо овамо дошли преко Гњилана, Бујановца, Куманова и Аџалара. Путовање од Приштине до Гњилана било је страховито тешко. По неког дана прелазили смо свега по 5—6 километара. Због рђавог пута често су се превртала или заглављивала кола, те је цела колона морала застајати. Успут је много коња поцркало и попадало у провалију. Често смо с->етали арнаутске збегове: старци, забуњене жене, деца, волови, коњи, овце, козе, кола натоварена разним покућством. Наилазили смо и на по ког убијеног Арнаутина, цркнутог коња, пса. побацано одело, крпе... Свугде трагови бегства. Турци непрестано беже и ма да ми нагло јуримо за њима, некад и по 13 сати дневног хода, ипак их нигде не стижемо. У Гњиланима свирају 2—3 музике: једна је пет великих бубњева, а комите, коњаници, пешаци и артиљерци играју по улици. Арнаутски збегови се враћају, застају и гледају, иду у ућумат и беледију да траже дозволу за повратак. Срби из Гњилана играју на улици. Зурле и бубњеви треште. Арнаути успут често сретају и убијају војнике из наших одељења, која преносе провијант. До Гњилана смо1еднога дана путовали по највећој киши; вода нам је ушла и у чизме, и за врат, и под грло. Покисли смо до костију. Кад смо дошли у близину Куманова прошли смо кроз бојиште, где је дан-два пре тога била битка. Билоје, збиља, страшно видети пут и брежуљке: све је разривено гранатама и шрапнелима. Мргви још нису бпли сахрањени. Турци, Арнаути, Черкези, Арапи, негде по један, на гомили по 10—12. Многи већ помодрели, а скоро сваки погођен у главу, леже по целом бојишту. Око њих чалме, фесови, турбани, кошуље, обућа, опрема, чауре, патронташи, напуштени топови, топовске каре, испаљене гранате, мртви коњи. А над свим тим вране у грдним великим јатима. Баре још крваве. Турскш хоџа купи и еахрањује своје.

По нека униформа наших петпака. Пут излокан гранатама, да кола једва иду= Јендеци и обале једне реке пуни мртвих и то само њиних, јер су наши раније покопани. Пуно болничких турских носила, пу но трагова усирене крви... Куманово није много оштећено ма да има разривених и попаљенпх кућа. Чаршија истакла беле сраске заставе са белнм крстом у средини. У Којле смо дошли по подне и данас се одмарамо, а једно одељење са командиром отишло је у Скопље. Ми смо овде поставили телефон а кабловском жицом везали га за турску државну телеграфску линију. Две станице са хемиографима раде са Скопљем дивЕзпјр .ким штабом, који је такође овде. Ту је и престолонаследник. Јутрос чусмо да се и Велес предао те престолонаследник, мислим, оде аутомобилом. Оданде ћемо, изгледа у Велес, а после даље у потеру за Турцима. Сад баш седимо на ржаној слами под Н1арпланином (крајни југоисточни огранци), печемо јаловице, сунчамо се, кувамо руски чај и оговарамо Турке. Да није Овако страшно хладних ноћи било би много лакше. Ни ветар, ни киша, ни дуго пешачење не би нам годијали, само да није ових хладних ноћи! Али ни то све ништа не мари, само нека добијемо обалу Јадранског Мора, циљ овога рата. Од Скопља даље немамо секција, те нам то много не омета. Сад смо променули правац кретања: на једном меету западно од Скопља. Куда ћемо — још не знамо. Али ма куд било, знамо да је на добро и славу нашег народа. „Самоуирава". п^=ј|ааааоаоааоааоаааапаапппаааоааааааааааоаоапаоаааог=^п Ш НАШЕ СЛИКЕ И 1х^=Уаапааиаааапаппааппапапаапппвпаппапппааапппапоаао1^^1 У цркви Грачаници на Косову причестила се војска кнеза Лазара. Сад се тамо причешћују Срби, који су робовали пет стотина година, а који су данас слободни. У Битољу је српска војска отела 80.000 брзометних турских пушака. Од тих су 50.000 одмах за употребу, а остале ће дотерати пушкари у Крагујевцу. Оттето је и 30 милијона метака за те пушке. # Србија је под Једрене послала у помоћ Бугарима 30.000 војника, којима командује генерал Степан Степановић. # Српске Соколице у Новом Саду сетиле се своје рањене браће, спрсмили су им рубља и новчаних прилога и послали на њихов болеснички одар.