Илустрована ратна кроника

Стр. 54.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 7. и 8.

ми је вечерас један официр, који је дошао отуда. — Гусха магла, која је обавијала брда, спреча вала нам је да видимо акцију. Захваљујући њој могли смо прићи опсадним батеријама, три километра даље од Вашарејке. До подне је тај сиви вео остао непровидан, па.је и даље све већма обавијао тај трагични и тајанствени бој. Овда онда понеки крупан шрапнел, који је долазио са Крклине, пробијао је маглу и вис, противно пребацујући се или подбацујући двеста или триста метара од месга,где су биле српске батерије. Једна једина се распрснула крај топова и лако ранила три војника. •к Напослетку као да ју је разбио ветар од топовских пуцњава, магла се разреди, облаци се растворише, и док је све унаоколо било још увијено у сиву боју, сунце величанствено обасја бојиште око Растана. Докле турски фронт још упорно одољева против дринских пукова, којима су се придружили тимочки, да би успоставили везу с левим крилом, бокови већ почињу попуштати под све жешћим притиском двају српских крила. Неки табори повлаче се ка Растанима, гражећи прибежишта у његовим кућама, али град од граната осу се на те куће и истера их, а шрапнели их стадоше гонити уз брда. Осећа се, да је дошао одсудни час. Срби имају у рукама целокупну своју победу. То је питање неколико сати и ми их већ почињемо бројати. Два и по сата је. Борба бесни око Рта и Крклине. Турска артиљерија још туче лево српско крило, поносни дунавски пукови непрестано наступају. Виђају се њихови сиви редови, који се огледају у воденом огледалу пространих мочари. Шрапнели се распрскавају, ширећи смрт. Потребно је да се ти топови ућуткају. Наша батерија узалуд тражи добар положај, не може да га нађе. Као и прекјуче појавише се четири батерије тимочке дивизије, које јурнуше напред. Чуше се њени први пуцњи; плотуни су били брзи. После неколико минута турске батерије су бвле ућуткане. Али после пола сата почеше опет из даљине дејствовати. □ „Бранику" пише из Прокупља 10. октобра др. Игњат Бокур ово: Ево и мене, да Вам се јавим из нашега белог Прокупља, престонице старог Југ-Богдана и његових девет соколова, из града, у коме се недавно чула рика топова са Преполца. Преиолагр, какова осећања изазива у мени то име!.. . Водила се тамо љута бишка између наших и Арнаута, док на једном не дадоше Арнаути знак, да хоће да се предаду. Повезали су на руке беле мараме и пошли нашима у сусрет. А оно гараво момче, један потпоручник (јуначки

Три и по је. На десној страни све се заћутало, само се овда онда зачује слабије пушкарање. Али на левој страни борба бесни у највећој снази. Један шумарак на ивици простране мочваре забљешта одједном необичном светлошћу. Отуда је ц- ла артиљерија дунавске дивизија пакленом ватром тукла брегове око Рта. Наша батерија се ућутапа: извршила је свој задатак, одмара се. Војници, стојећи у шанчевима, једу хљеб и посматрају далеки бој. Крај јету:појачано пушкарање испуњава топовске паузе. Затмм оно слаби, губи се. Топовска пуцњава је све ређа Пет је, зора, облаци су се натушгили, пача и снег и киша. Свуда тишина, замор. Чује се само како киша удара у гробне плоче изнад мртвих. Битољ, 21. новембра увече. Већ сам три дана у свечаном и трагичном Битољу. Час се сретнете с победничким српским пуковима, а час опет с огромном поворком заробље ника. Један једини српски пук заробио је јуче два пука низама. Једни су у очајању побегли у планину, покушавајући да се спусте Пресни и Охриду, други су опет тежили да продру на југ ка Лерину. Али коњица, која је јуче заузела ту варош мало пре Г рка, прешла је реку оборила се на те турске трупе и заробила је више пукова, а сабљама исекла и коњима погазила оне, који су још покушавали, да се одупру или да се боре. Био сам у Новаку. Свуда човек гази преко турских лешина. Рачуна се, да је погинуло и рањено четири хиљаце Срба и десет хиљада Турака. Тако у каљузи леже раштркави топови, који су бранили-Битољ; то су они из батерија са Крклине; и они су се морали напустити ноћу приликом махвитог напада тимочких резервиста на бајонет. Није остало ништа више. Понеки официр, који је покушавао да се опире, убијен је од својих назима. Генералисим се сакрио. О Галиб паши се не зна пишта. ГЈричају, да је у једној сеоској кућици нађеиа лешина Фети паше, који се убио. Отоманске д.аледонске војске нема више. □ Милан М. Поиовић), ксјега смо овде до недавно као јелена хитрог виђали, полете у сусрет једномеодњихових првака, раширивши руке, да га загрли. И та бестија одговорила је на то ножем од учкура, па до бела грла, а остали његови плотуном на наше, те већину из првих редова покосише!... Али им и наши сада не осташе дужни: сравнили су их све са земљом. Са те битке код Преполца имали смо овде прве рањенике. Ја сам као члан Српског Црвеног Крста (тајник овдашњег Окружног Одбора) додељен овдашњој болници и налазим се већи-

МЕЂУ РАЊЕНИЦИМА