Илустрована ратна кроника

Св. II). ИлУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА Стр. 75.

Са североисточне границе стигла је вест да је генерал Вукотић прешао границу и заузео Беране и Мојковац. Црногорци се надају даједошао дан освете Косова."

Интимности из црногорских бојева

Турци у борби са Црногорцима послужују се варкама, којима се руши и остатак људскости у рату.Један црногорски дописник из Бара прича ово: „У петак пред саму ноћ заподела се борба између наших извидница и предњих турских оделења испод широких врхова на месту Граф Боботит. У тој борби придошла су у помоћ задња оделења тако, да се на нашем левом криву развио жестоки бој, у којему су с турске стране учествовала три батаљона низама. После јаког окршаја наше трупе су сузбиле непријатеља и нанеле му по причању једног заробљеника — тешке губитке од преко 300 мртвих и рањених, иза чега су се Турци повукли на километар даљине од својих ранијих позиција. На нашој страни има око 100 мртвих и рањених ради тога, што је турска артиљерија нашу војску напала унакрсном ватром спреда и с леђа, као и са два турска монитора, који плове по језеру. Турци су преварили и намамили наше тим, што су истакли беле заставе у знак предаје баш онда, кад су наши покушавали, да изврше јуриш па затим осули на њих пушчану и топовску паљбу. Десно крило приморског оделења срушило је преко Бојане турску караулу Луанжу, те је из ње побегла посада. Затим су наше трупе прешле Бојану и удружене с усташима, Малисорима потерале непријатеља. Остале позиције нашега центра задржане су и даље." * -XЦрногорци су необични јунаци. Да су уз оваково јунаштво једнако снабдевени и модерним техничким помагалима починили би чудеса. Црногорци немају пионирског оделења, па се онда сусрећу с оваковим потешкоћама : Најтежи задатак црногорске војске, која оперира спрам Плевљана, био је прелаз преко реке Таре. Река је од великих киша нарасла, а и сама њена брзина спречава у многоме пре-

еледник Алекеандар пре полаека на бојно поље лаз. Покушавало се два три пута на плићим местима да се прегази, али без успеха. Војска се морала увек повући. Турци су из караула, које се налазе дуж Таре сипали ватру на храбру црногорску војску. Они су одговарали ватром из пушака, јер топови нису били још стигли. Поручник српске војске, Андрија Јевреновић, видећи да Црногорци узалуд покушавају прећи Тару, скупи око тридесет радника друштва „Таре", који су у близини обарали шуму те се понуди да направи мост. Ови голоруки људи, под заштитом црногорске артиљерије, а под кишом од турских куршума, који су падали на њих, подигоше дрвену ћуприју за 24 сата на реци Тари под самом караулом Орашјем, преко које пређе црногорска војска ,топови, муниција и заира. Чим је војска прешла преко реке, одвоје се три официра: Лале Лековић, Милош Кнежевић и Милан Бећковић, те са 50 Црногораца јурише на караулу Орашје. Турци оборише на њих жестоку ватру, али ипак храбрим црногорцима испаде за руком покушај. За кратко време бијаше сва караула у пламену. Аскери из ње, њих 80 на броју, предадоше се осталој војсци, која пође друговима у помоћ. У овом јуришу погинула су сва тројица горњих официра и око 40 Црногораца. Тако су исто и остале карауле дуж Таре прошле. Једна за другом су падале под ватром из црногорских топова. У овим окршајима мора се признати и Турским војницима велика храброст. Борили су се до задњег тренутка и тек кад би им почео горити кров над главом, остављали су карауле, повлачећи се Плевљу. „Покрет".