Илустрована ратна кроника

Св. 14.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 119.

Српкиња католичке. вере из Скадра

помогле никакве молбе ни савети, дођоше неколико наших војника са бајонетима на пушкама. И тек кад му војник наслони бајонет на прса и викне арнаутски »Сој!« (»Скидај се!«), тек се онда Арнаут почне преко воље скидати, шкрипећи.и цвокоћући зубима од злобе и страха, јер зна, да у геџе нема шале. После неколико дана јави се само једнога дана њих сто и четрдесет болесних. Сваки је показивао са великим страхом на оне мале отоке на десној мишици, који су дошли од дејства серума, мислећи да је то отров почео дејствовати. Наравна ствар, да је тај преглед био врло кратак. [Српски рањеник] Један српски рањеник, коме је требало извадити из леђа шрапнелско зрно, требао је бити хлороформисан, јер је рана била тешка. Одмах код броја десет поче рањеник отезати бројећи. Сви смо мислили, дајетозбог његове слабости. Кад је у брзо престао бројати, доктори му извадише зрно. У моменту, кад му доктор извадио зрно, а, на

наше превелико чудо, отвори очи и сасвим мирно рече: »Господине, дај ми то зрно за успомену«! Сви га околисмо да нам разјасни што се притајио и како је могао издржати да не јаукне. — Ето, ја питао једног болничара како би вас преварио, јер сам имао вољу да видим како радите. Тај ми је исти рањеник после кад сам га питао како је у рату, рекао: — »Бију Турци, али ни геџа не да ока отворити«! М. С. У ОПОЕДНУТОМЕ СКАДРУ — Белешке једног новинара I. Скадар, 1. новембра. Друмом, којим сам данас ишао из Љеша у С. Јована Медуанског, непрестано је пролазила комора с муницијом и профијантом, оделења турских трупа и гомиле наоружаних муслиманских Арбанаса. Жалостан призор: на лицима свих ових људи видели су се трагови маларичних грозница и напора од овог тешког рата.

Свугде се виде обележја рата: попаљене колибе, уништене жетве напуштена стока. Видим цркву отворених двери; на прагу полупана стакларија. »Опљачкали су Турци« — вели сапутник. причајући ми ратне епизоде. »Баш овуда, недалеко од Љеша — вели ми он — прекјуче се возила коли, и у њима чиновник аустроугарског конзулата у Скадар. На боку кочијаш и гаваз. Црногорци дођоше до околна брежуљка, дуж кога иде друм на 200 метара; нико их није приметио. Из заседе су лако назирали друм. Кад се појавише кола, мислећи, да се у њима вози који турски официр или гаваз, осуше ватру. Гаваз одмах подиже белу заставу, али ватра се удвоји. Једно зрно погоди кочијаша, који дрекну стропошта се у кола Умро је после неколико минута. Леш је остављен на крај друма и у вече је укопан«. Друмом из Љеша до Скадра доминирају брежуљци, од којих се човек може одбранити само кад их заузме. На један сат од Скадра Црногорци стигну један турски батаљон, који је ншао у град. Ту је друм сред велике ливаде, без заклона. Турцигу морали одбијати напад са потпуно отворене позиције, и пуцати у вис на непријатеља, чим би се овај појавио на врховима брежуљака Губитци нису били мали, али Турци остадоше под ватром до ноћи, спречивши Црногорце да сиђу у равницу. У Скадар се улази преко моста на Дрину, где је постављена стража. Трупе, које бране град налазе се по утврђењима и на брежуљцима, али на супротној падини од оне окренуте непријатељу, који их, према томе, не може бомбардовати. Опсада је готово потпуна. Црногорци имају у рукама све позиције, које доминирају Скадром: Враку, Мурићан; затим друге на Бојани и прилично важна узвишења западно од Брдице Друга црногорска дивизија је увек с оне стране реке Кири. Између Кири и Брдице је долина Дрина. И с ове стране је опсада такође чнрста; и с ове стране се боје, да не стигну Срби из Нризрена. Скадар бране две одбранбене линије: једна се састоји од брежуљака који !'га окружују а према Дринској долини;другу спољашњу одбранбену линију.јчине утврђења Тарабош и Врдица и утврђен брежуљак Тепе, одакле су до сада одбијали другу црногорску дивизију. На свим овим поз^цијама има укупно 25.000 људи. Сви топови на узвишењима посакривани су у земљи. Турци се боје каквог изненађења преко ноћи и опасности да буду изо-