Илустрована ратна кроника

Св. 19.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

После толико година наде и очекивања зар има нешто, што би им оне могле одбити? Да затраже и живог меса, оне би им давале све комад по комад до голе душе . . . Војвода одреди петорицу, да још вечерас изврше пресуду. Сељаци као да се тада сетише, да ту нема шале; као да им тада пред очи изађе сва она црна жалост и несрећа, коју су нанели својим друговима, а која би једног дана могла закуцати и на њихова врата — почеше се све један за другим опрезно извлачити под разним изговорима; и разиђоше се, као да се плаше чега или слуте на зло. А ја, сав пресретан, што ме нису одредили, да извршим то страшно дело, драговољно одох сам на стражу, настојећи, да не мислим више на то да се умирим, да заборавим данашни дан. Смркавало се. На ведром небу црвенило се још неколико облачака од ватреног сунца, које је већ давно легло западу. Још брегови и неки кровови сеоских кућица као да су били ружичасто обојадисани; шта више и лишће и цвеће и трава и дрвеће и читав тихи крај нијансирао је у ружичастој боји. Лежао сам за једним џбуном дивљег бокора слушајући весело зујање вечерних буба и ситних лептирова који су се купили око мирисних грмова расцветале вреши. Готово да је то вече наличило јутру, потпуној зори, само да нису све гушће ноћне сенке падале око мене. Већ засветлише неколико жижака тамо доле у тамном и мртвом селу; и онда нестаде оне лепе, кратке вечери изгуби се у обичној, монотоној ноћи. »Обзор« Б. Машић. Како ј? заузета Нова Варош По наредби Врховне Команде, командант IV. пука 111. позива г народне војске потпуковник Миљко Поповић са три батаљона и једном позицијском батеријом опколио је Нову Варош и позвао њене представнике на предају. Нова Варош је дотле била мирна и не помишљајући на одбрану, али су се сада одједном неки Турци почели устезати и премишљати. Најзад је ипак превладала здрава памет и Турци су потписали акт предаје. Пошто су турски војници, а тако исто и сви остали Турци из вароши и околине предали свесвоје оружје и пошто су извршена сва остала осигурања, потпуковник

Поповић је свечано на челу својих трупа ушао у Нову Варош. И ако је тога дана падала киша, улазак у варош не само да је био свечан но и сувише дирљив. На свима кућама виле су се тробојке. Српске жене, девојке и деца са свих страна бацали су цвеће на нашу војску, тако да је изгледало да поред кише из неба пада и киша од цвећа. Народ је клицао поздрављајући српску војску и њеног врховног команданта Краља Ослободиоца. После пријема заробљеника, потпуковник Поповић отишао је у цркву где му је председник школске опћине поднео со и хлеб и где га је после тога дивним говором поздравила председница женског друштва госпођа Борисављевићка. Благодарење је служио овдашњи протојејер молећи Бога за дуг и срећан живот и ратне успехе краља Петра и њихове војске, а по благодарењу држао је беседу пуковски свештеник Страхиња Љубичић. Заробљени турски војници, њих 284 на броју и пет официра, одмах су одавде под стражом одведени у Ужице. Нико, ни један Муслиман није за њима ни погледао, а камо ли зажалио. Потпуковник Поповић заузео је за свој штаб зграду турске кајмакамије, па је одмах почео издавати све потребне наредбе за увођење и одржање реда. На првом месту постављени су наши привремени чиновници у свима надлештвима. Са свих надлештава скинути су турски натписи и грбови, па стављени наши. Како су овамо сви путеви врло рђави, готово непроходни, у чему се најјасније огледа сва турска некултура и турски јавашлук, то је овде стигао познати инжињер г. Шевчик. Пошто он трасиоа путеве. народ и војска прокопаће их и.'израдити.

Пре кумаиовске битке