Илустрована ратна кроника

Стр. 158.

Св. 19.

кавство, да се избегне окршај. Јер и ако смо — Сиђите, да се и ви умијете *— смешка се сигурни, да ћемо побити овај одред Турака, али војвода. на први наш пуцањ долетети ће сва остала војска, — Алал ти мајци! — и као срне поскакасмо с којом се ми не можемо мерити ни по снази ни у поток. по муницији. Чему онда лудо гинути? — Верујте, четници — рече војвода — да И сад настаје игра шаха. ниједан од ових војника, па ни сам чауш не ће Кад Турци спазише војводу. силно се изненадише, никад никоме причати, како су срели самог војводу а онда обрадоваше, што им је таки плен пао шака. у планини. Ипак њихов чауш не може да верује, да би један — Живио војвода! — одјекну мукло потоком. војвода био тако непромишљен и неопрезан. Он Весели и разтрагани као што одавно нисмо узе доглед и стаде разгледати читаву нашу били пођемо затим брзо и оорезно све коритом страну. А кад спази седамнајест цеви како иза потока, а онда преко малих голих брежуљака добусије зијају на њега и његове војнике, он брже хватимо се наше мајке — [{'озјак-планине. скину двоглед, нешто рече војницима, а онда сви ^ и __ заједно направише круг на ,лево, па одоше лгга- ,,Оозор . Б. шЗШИћ. но откуд су и дошли. Како је свакоме живот мио!

Скадарска епопеја (Шесдесетсахатни бој под Скадром.) — Скадарски заповедник убијен. Турци су изгубили близу пет тисућа мртвих. — У Скадру се умире од глади. (Свршетак.) * Нарочити извештач „Хрватског Покрета" шаље испред Скадра овај извештај: Зокај, 16. 11. — На Бардањолу. Послије задње успјешне акције испред Скадра до већих сукоба није дошло. Журно се ради на освојеним позицијама, е да би се преко ових лакше дошло к циљу. Граде се путови, доводе и намјештају топови, граде шанчеви и Скадру се више и више приближава опсадни круг. Употребих ово вријеме, неке врсти примирја, да обиђем освојене позиције. Највише ме занимао Брдањол, око којега се био најжешћи бој. Једанаест пута промијенијо се на њему у једном боју господар, док га коначно не загосподари Црногорац. Један часник ме водио по стрмини к оној горњој тврђави, којој би једино било могуће свједочити грозоте ове битке. Уђемо кроз нека враташца са стране Кира. Простор око насјошје мирисао по трагичној борби: све вам је наоколо говорило о смрти и грозоти, све је говорило о драматичким часовима крви и огња, што су их преживјели стотине и стотине бораца из оне кобне борбе. Никада не ћу заборавити слику, која ми се предочила одмах код улаза у тврђаву. Гомила љешина дивала се ту и пунила ј« простор ужасним мирисом мртав-

штине и крви: видим слику, као да сам био ту, ужасног задњег отпора турске посаде, којој је било суђено да подлегне црногорско српској сили! Ма да је већ пар дана тврђава у црногорско српским рукама, није никаково чудо, што на стотине љешина лежи још ту непокопано. Посао око рањеника је одвећ велик — а њима се најприје послије битке пружа помоћ, док се на покопавање мртваца у први час и не мисли. Зато се и тек сада, док обилазим тврђавом, копају јаме и нокапају пали јунаци. На лијево, према једној малој главици камо су Турци били смјестили топове широке цијеви, пружала ми се оку друга још грознија слика. Ту је у једној маси без форме лежало на десетке љешина између крви и комада меса: размрскане лубање, разлупана прса, одрубљене главе, одломљене руке и ноге лежале су разбацане амо тамо по мочвари крви; свуда наоколо влажно тле и рушевине натопљене крвљу. Посред тврђаве наиђем

на љешину, која је лежала у веома чудноватој позицији: хитац је војника погодио у чело усмртивши га и несретник је пао на леђа држећи маузерку у руци и ирекрштених ногу. Кроз једну рупу у зидини, учињену од Црногораца, да извуку мртваце испод рушевина, угледам другу гомилу смрти, камо су лежали у потоку крви пали јунаци и стрвине коња, мула и магараца. Трагична судбина је нагомилала и измијешала у смрти и у гробу људе и животиње! — У очекивању. Враћајући се с Бардањола и пролазећи мимо Брдицу желео сам разговарати са заповједником српског одјела, који опсиједа ову тврђаву. Није га било. Одјашио је на Мурићан. Помислим, сигурно на какав договор с генералом Мартиновићем. Један српски часник потврди моју помисао. Сјашим и чекам на повратак заповједника. Много је то ишло тако у очекивању, које није било испуњено

Полазак српске војске из.Кратова за црни врх