Илустрована ратна кроника

Стр. 182.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 22.

дан моменат, који Албанцима. дапас не даје право, да се, када је у питању подела европске турске, позивају на формулу: Балкан балканским народима. Арбанаси нису узели учешћа у балканском савезу, као што су то учиниле остале и једине три балканске нације: Срби Бугари и Грци. Они су били на страни непријатеља балканског савеза и као непријатељи они су потучени од савезних држава. »81е ћЉеп ггпЧ Деп Тиг кеп ^екатрЛ ти1 Ј. г КиГ ВаГкаи с1еп Ва1капубИо гп капп ћбћвЈепз 1'иг сНејешдеп ^еИеп, л^екће ^е^је^к ћићеи« Овако и сасвим тачно суди о овоме случају у седници аустријских делегација чешки посланик др. Крамарж. По крви, прошлости и обичајима Арбанасису најближи балканским народима, особито Србима. У средњем веку, пре турске управе, судбина Арбанаса била је најтешње везана са српском државом, - што исто може бити и у наредном добу, и то без икакве штете по Арбанасе^ којн су већ по своме географском положају и трговачким путевима упућени на Србе. Мита Димитријевић. ШАР-ПЛАНИНА. Призрен, 28. октобра 1912. Призрен има околину за један велики град. У позадини му стоји Шарпланина као Монблап у залеђу Женеве. И на Шару, као и на Монблану, има једна пира/лида вечито под снегом. Види се са свих страна. Висином својом стоји над свима планинама од мора до мора. Имаусеби нешто горостасног и светлог као цар над свима пољима, бреговима и планинама. Господар је од тримора. Из њега истичу хиљаде извора, стичу се у реке, и оне теку на три стране и у три мора. Вода са' Шар-планине пролази кроз све ,"српске земље. С једне страие она иде»Вардаром кроз сву Маћедонију од Тетова на Скопље у Солун, с друге иде с Дрином до Скадра за Јадранско Море, а с треће стране шарски извори Ситницом прођу кроз Косово, па Ибром у Мораву, и Дунавом у Црно Море. Низ ток воде са Шар-планине помицале су се на три стране и границе наше старе царевине. Изворима својим Шар је оставио на три стране пут старој српској војсци од Немање до цара Душана. Током ове исте водеј^ са „[Шар - планине креће се у победничком маршу сав српски оружан народ. Истим путевима где су ишли оклопници стари, и промицали шуму од копаља, пролазе сад пукови за пуковима младе

Србије, за њима тешки топови, и коњица бржа од ветра. И сви иду брзо, у маршу без одмора и с победом из дана у дан. И Шар-планина гледа чудо од народа, оружја и снаге. Њени извори не стижу више у корак ову нову српску војску. И чуду овом не може да се начуди и надиви Шар-планина, цар над планинама. Овуда, онуда, тамо, где је ишла стара српска војска за три века и више, док не обележи границе Душановом царству,сад на свим тим странама нова српска војска рашири своје победничке редове само за месец дана. И све даље, шире се око Шара у дан стрељачки редови, а у ноћ војничке ватре. То су живе границе новога царства око Шарпланине. Помичу се без прекида:ево је до мора. И у новом српском царству остаће у средини Шар, цар над свим пољима, бреговима и планинама. Под њим ће остати Авала и Дурмитор. И он ће међу њима бити и вечито остати као цар и као родитељ. Његова снежна пирамида, као и у старини остаће царски стожер за нова времена. Призрен и шар: царски град и цар над планинама стоје један уз другог. Један је као роб згрчен доле и згажен многим минаретима, сав поцрнео ни трага од царства, једва жив на рушевини, скрушен и погружен а други, висок под ведрим небом, горостасан, громадан, тврд, крш над кршем стоји као јунак који нема премца на мегдану. У овој громадности која се пење у ведро небо с брда на брдо до вршка снежне пирамиде иманечега бескрајно царског. Дођите, дођите овамо, о сликари, и пренеситеДнам н 5 једно велико платно овај пејзаж: Призрен и над њиме Шар-планина! Ваше срце и сад

боље него икад после, рећи ће вам какве боје да разнесете по платну кичицама својим. У замаху душе ваше и свих нас других, и задахнути оном тајанственом душом коју градови и планине показују у свечаним данима ви ћете наћи оне јаке епске боје које се крију у спектру. Дођите сликари! „Политика".

ИРНОГОРСКИ РАЊЕНИК Дописник сарајевске „Српске Ријечи" с Цетиња јављао посети краљице Милене код црногорских рањеникау болници ову значајну епизоду: „Краљица наиђе на рањеника, коме више главе испод имена стајаше написано: „'Стар 64 године". Рана, коју је на Дечићу при јуришу задобио била је смртоносна. Ђе си ти рањен?, благим гласом, пуним њежности и материнских осјећаја, упита краљица. Под лијевом сисом, испрекиданим ријечима одврати стари ратник, узалуд се трудећи дадеснои руком покаже својој доброј краљици мјесто, куда су непријатељски куршуми прозвиждали и неколика му ребра сломили. Е, Бог ће ти помоћи и свети Петар, јуначе; оздравићеш ако Бог да! Настаде мала почивка. Посматрајући га неколико секунди сиједа краљица је непомично стајала. Примјетих како се њезине очи овлажише. Рањеник се одједном трже као иза сна. .. А...х!.., дубоки и тешки уздах подиже се из груди његових, и пошто је и последњи остатак снаге прикупио отпочне испрекидано: Још не:. колњ.ка да.. Бог и свети Острошки Василије нек ти буду у помоћи рече

ЖШ

,

Соровић. Разорена варош од Турака