Илустрована ратна кроника

Св. 23.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. Ш7.

К

Ћ

ДУШАН П. ВАСИЋ, потпуковник командант II. пешачког пука, 11. позива II. Армије Храбри јунак код Мердара, Приштине, Феризовића. Кичева, Мраморице и Битоља

пице Турака искочише из својих опкопа и нагнуше бегати. Није се могло издржати неодољиво надирање мрачне и ћутљиве колоне, која се, не пуца јући, приближаваше све . више и више, не обзирући се на очајну паљбу турских батерија и митраљеза — који већ изгубише свако присуство духа и пуцаху без рачуна. Наши топови грмели су плотунима. Тријумф се приближавао. Одједном застој: — Напред ! Напред ! вичу позадњи редови, утискујући се у предње редове. Осми мост био је порушен и тај рукавац Црне Реке није се могао прећи, јер је био преко 7 метара широк а 3 — 4 метара дубок. Војници се зауставише, али нико не леже, јер је тако било наређење. Напослетку, наредише да се легне и да се чека тако, док се не оправи мост. Војници и официри лежали су иза насипа у води више од пет часова. Мост се није могао оправити све до ноћи. Преко ноћ Турци су одступили. Овај славни покушај пробоја трајао је непун час. И за то кратко време, само у 3. и 4. чети било је које погинулих, које удављених у реци и рањених близу две стотине. Демонстрација је успела у потпуности. Турци су привукли томе прелазу још три пука и у толико су се ослабили на њиховом левом крилу и центру, куда су већ око 5 часова победоносно продирали остали пукови наше војске. Тиме се свршио последњи дан последње битке. Својим неодољивим надирањем у пакленој ватри, — наша пешадија извојевала је тога дана првенство не само над осталим родовима, који су јој сутра дан честитали и скидали капе, већ је тиме извојевала достојно место у историји светске пешадије. Арколски мост, који је чувен у историји света, ,

при свем том што се није свршио прелаз преко њега, — ни у колико није испред овог примера. Напротив, овај пример је бриљантнији у толико, што је данашње артиљеријско, митраљеско и пешадијско оружје несравњено савршеније од ондашњег оружја. Овај славни моменат остаће дубоко зарезан у срцима свих војника седмога пешадијскога пука а и осталих пукова који су са околних висова гледали, како њихови другови из трећег батаљона стојички врше своју дужност, гинући, а не могући одговорити на непријатељску ватру. Пети Новембар је дан тријумфа наше пешадије, — а војници из 3. и 4. чете, који су остали живи, славиће тај дан као успомену на своје

херојство, када су дали више него што је Отаџбина и тражила од њих. Нека је слава изгинулим војницима треће и четврте чете 3. батаљона VII. пешад, пука! Нека је на част команданту и официрима трећега батаљона, који су умели наелектрисати своје војнике и повести их у смрт. Седми пук је на Куманову показао да уме гинути бранећи свој положај, — а на Битољу је показао да уме још боље гинути отимајући противнички положај, ма он био апсолутно неприступачан. У војној литератури писало се на дугачко и на широко о потреби везе између артиљерије и пешадије у данашњој борби. Овога дана најлепше се