Илустрована ратна кроника

Св. 27.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 219.

него се са својим соколовима и даље лавовски устремљује и скаче из шанца у шанац, увијек соколећи и храбрећи неустрашиве борце. При јуришу на потоњи шанац, командир Павле Пламенац бива у главу смртно погођен. Његове пошљедње ријечи биле су: »Напријед!« Смрћу пок. Павла Пламенца изгубила је црногорска војска много. Он је остао вјеран прошлости своје куће, јер је иао храбро као ријетки црногорски соко. Пада, данас, кад се свети Косово, када се рађа нов живот и нова будућноет Србинова. Само помоћу оваквих прегнућа, жртава и самоодрицања, може надмашити дух трошно тијело и пријећи у живу вјечност, да силно дјелује на млађа покољења, водећи их мужанству, врлинама и остварењу народних светиња. Нека је слава и вјечна успомена сјенима неумрлог командира Павла И. Пламенца! Канонада око Једрена. Ноћу између 20. и 21. новембра пр. године. — Домис београдском »Валкапу«. А, ја оно нигда заборавити нећу... Ноћ између 20. и 21. октобра прошле године. Ми усред једне мрачне ноћи. Небо црно као гагат. Не, то управо и не беше небо, то беше једна језовита, једна бездана пучина, пучина без краја и конца; а из мрачних понора светлуцале су поједине звездице. И ако нисмо знали,ипак смо сви слутили, да ће се баш те ноћи догодити нешто страшно али и величанствено. Час по час Турци нам почеше слати електричну светлост својих рефлектора. Док у 11 сати не отпоче прва пешадијска борба, на нашем сектору, која се о час разви по целом фронту, јер Турци беху покушали општи испад на свима положајима. Замислите, кућо моја. кад пуца убрзаном паљбом сто хиљада пушака што наших што турских а да та паљба траје тако непрекидно скоро цео сат, док пешадијску ватру није заглушила ватра артиљерије. ...И доиста, не потраја мало, а иза онога мрког небесног простора

са југоисточне стране Једрена, око наше садање позиције „Папазтепе" поче да игра чудновата, час црвенкаста, час љубичаста, а час блештећа бела светлост, праћена страховитом грмљавином, проламана још страховитијим тресцима турских опсадних топова, чије гранате и шрапнели беху нама намењени. С те стране простора око Једрена светлост поче да се по небу прелива у стотину разних боја, док од једанпут, са те стране, стадоше избијати некакви, час мањи час већи светли букови. Неки од њих су допирали до половине. На тој страни простор око Једрена као да беше оперважен неком, као крв црвеном траком, из које су на све стране избијали фосфорасто-светли млазеви, чији су се врхови повијали час на једну час на другу страну, силајући више наших глава гранате и шрапнеле. Каквих ту није било слика и < блика!... Неки су личили на горостасне расцветане лале, други опет на цвергасте жалосне врбе, трећи на повијен шевар и ситу, а неки на растресита пламена повесма. За мало кратко време па је цела артиљерија опсадне војске почела да дјејствује, на коју је реагирала турска артиљерија са свију својих позиција и утврђења. Једновремено и за пуна два сата непрекидна пуцњава из 700 топова, чинила је да човеку мркне свест. 0, кућо моја, да вам је знати како су страховити ти топовски огњени вали, ти њихови пламени букови и ерупције, чинило се, да ће земља, на којој смо стојали, сва отићи у стромором." Обе артиљерије својом в^тром златиле су оне чудесне обличне слике и прилике по небу, што су једна преко друге гоњене неком невидљивом силом, а њихоеа површина (преко

50 км.) преламала се и одсијавала у небројено боја — боја зеленкастожућкастих, руменкасто- плавкастих, љубичасто-блиставих, а после се све то стапало у једну чудесну призму, из које сипа као какав вулкан хиљаде других боја... То беше чудесни букет од боја и њиховог преливања... Све је то давало величанствену слику непрегледнога, страховито узбурканог океана од растопљеног злата, посутог блиставим песком од смарагда, рубина и брилијанта!... ...О, Боже Створитељу, велика дела твоја јесу, Господе! Али ово што сам гледао тада, нису дела Твоја, него дела грешних људи... Мени се чинило, као да из топова огњених на све стране плину један страховит пламени океан, па поче плавити целу ону црну небесну пучину; из њих сташе шибати горостасни пламенови, а цео простор око Једрена страховито се узбурка и потресе. Мени се чинило, да су и оне неколике звездице небесне неописаном брзином полетеле овоме пламеном океану, да се у њ утопе. И ова страшна канонада, чинило ми се, да је потресла цео простор до Цариграда па и Цариград. А за Мустафа Пашу да и не говорим. Тамо су се тресле куће, као да је највећи земљотрсс. Сутра-дан ни у једној кући није било прозора, који није био прснуо. Све се је око нас претворило у један ватрени океан, чије крајеве нису могле догледати очи наше. То беше један неизмеран хаос, састављен из огња и оних помамних распрскавајућих стихија, што једца другу не трпе, што једна другу потискују, прогоне — што једна другу прождиру!... Површина овог ватреног хаоса не да се описати. То управо и није била површина већ некаква ватрена помама. Она се није само таласала, већ су њени вали за-

Скадарска тврђава поглед са језера