Илустрована ратна кроника

Св. 29.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 237.

Убијено је девет особа а много ихје рањено. Сакристија је на полак разорена, те је изгорело све, што је имала. Ватра је мало по мало продирала до звоника. Дана 14. марта бележи Бери, даје бомбардовање трајало читаву ире ђашњу ноСм јучер читав дан са одмором између 1 сата и 3 после подне. Црногорци су успели да натерају панику у становништво. Читаве породице селе непрестано на места, која као да непријатељ штеди. Убијене су три или четири особе, мало их је рањено. Уништене су многе куће. Игалијански конзулат погођен је од три шрапнела. У два дана и једној ноћи погодила су зграду италијанског конзулата 22 шрапнела. Пуцњава на саборну цркву је настављена, а пожар се раширио те захватио читав звоник. Дана 24. марта бележи Џино Бери: Прошли дани протекпи су релативно мирно т. ј. у град је пало дању само око четрдесетак метака. У јутро по сле бомбардовања изкрцао се код царинарнице Пламенац са два официра. Затражили су предају града, коју је Есад-паша одбио. Пламенац је изјавио, да допушта, да конзулати и њихови поданици могу оставити град. Есад паша није на то пристао, ре кавши, да нема одлуке изЦариграда, већ је предложио неутралну зону. Пламенац је одговорио, да ће о том обавестити краља Николу. Но није дошао натраг. Црногорци су међутим настављал^ бомбардовање, те једанас рањен енглески вицеконзул. Прекјучер је виђен код Широчке један црногорски пароброд. То је службено побијено, али је истина. Пароброду се приближила једна турска барка, на којој су биладваофицира. Један је скочио на пароброд и отишао у Црну Гору. Тоје пуковник Мехмед Ћамил,заповедник Тарабоша, који ће се успоразумуса Пламенцем ставити у саобраћај са Цариградом. Од његовог повратка зависи свршетак оиседања. — Крађе и отимачине због глади. Дана 3. априла: Од много дана влада мир. Народ је прошао ове дане дивнога пролећа у релативном миру т. ј. не страши се више великих метака, који звижде над главама, али се страши глади, велике глади, трајног, неумољивог непријатеља, који не даје одмора. Сви се против њега боре с највећим жртвама; али многи, који му није могао измаћи, пада и умире. На дан их умире пет или шест, можда још и више. Брашна више нема, с највећом тајном може се добити ока за 8 франака. За сиромахе наравно нема ништа. Услед овакових прилика силно се раширила крађа и отима-

чина. Крало се по дану, усред публике, на очи грађана. Пође коњ са два кошара хлеба за војнике. Водич је напред једном се кошару приближи који мушкарац, жена или дечак, узме један хлеб или два и иде мирно, равнодушно даље, као да се није догодило ништа. Сви виде, али нико не говори. Ја сам сам видео једног жандарма, како је окренуо главу на другу страну... Краде се по кућама, краде се поулицама, усред света, нападаји су због глади законити: сви их извињавају и истичу бојазан, да ће и они постати жртве. Али то је тек предигра још тужнијих дана. Буде ли опседање трајало још дуже, сигурност опскрбе приватних лица умањи ће се и грађани, који су се тукли за обрану града, убијаће се можда међусобно за обрану и поновно освојење хлеба. — Народ умире од глади. — Чете се буне. Белешке Џина Берија од 11. априла сведоче о грозотама, на које је људе већ глад натерала. Дана 19. априла пише: Глад тражи све више жртава, сваког дана повећава се број мртвих. По свим улицама чује се нарицање гладних жена и мушкараца сваког доба. Деца умиру на крилу својих огладнелих матера. Мајке показују своју децу погледима пролазника као да кажу: „Не за нас, већ за ове мале мученике рата". Многи дечаци, који су пошли да траже милостињу, падају изнурени. — Просечно их на дан од глади умире двадесет и пет, јучер их је умрло 31. Бегунци, који су из околних села приплачу и заклињу за помоћ, која им не бегавали у град од времена на време, према томе, како се опсада сузавала, поново су на својим састанцимаисказали жељу, да се врате сво-

јим кућама. Многи од њих налазе се у шанчевима. ико хиљаду њих оставило је претпрошле ноћи пушке под шаторима на БрдицИ и Тарабошу и сишло у Базар, где су се јутро: нашли и њихове породице: у свему су биле три хиљаде особа, спремних да оду са свом својом робом и животињама у Широчку и у Кроју. На мосту преко Бојане, који су имали прећи, дотрчали су им у сусрет некоји официри жандармерије и један од генералног штаба. Наго ворили су их да остану, јер даће за два до три дана престати опседање. И међу редовним трупама влада незадовољство. Уза сву знатну количину говеђег меса, за које власти тврде, да га имаду, једу војници већ недељу дана најгоре коњско месо као и месо других животиња, мањкалих од глади и превеликог напора. На Бардањолу бачена су у Кир, три котла таковог меса и војници су дигли вику против официра, тражећи бољу храну, иначе да ће прећи к непријатељу. Међутим и официри сами једу коњско месо, с том једином разликом, да им се даде каткада месо угарских коња место меса теглећих мула. Али најтеже је питање двопека. Војници су примали само 400 грама на дан, а прекјучер је још и тај оброк умањен за 100 грама. 20. априла: Војници са Брдицехтели су да пређу к непријатељу. Некоји скадарски муслимани, који су се борили у шанчевима, отишли су к неиријагаељу питајући га, хоће ли пустити војницима да пређу. Срби су одговорили, да ће их дочеката са раширеним рукама; да се они боре против Турске, а не против појединих војника, који су достојни њиховог поштовања и дивљења. Осигуравшисебитако слободан пут, рекли су војници са Брдице својим официрима,

Од Црногораца заробљени турски топови на Јасиковцу