Илустрована ратна кроника

Стр. 236.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 29.

Црногорски логор под Бардањолом

макн>вши се рече: — С трељај ме али ме пусти да сиавам. Губитци који су се у време примирја могли установити, јесу 1500 мртвих и 3500 рањених. Црногорци су морали имати великих губитака, али ти се не могу овде ни приближно означиги. Али могло се установити, да су Срби на Брдици имали око тисућу мртвих. Сви су остали на терену под брежуљком и нису их још усиели сахранити. За тај се посао употребљују Цигани, који то радо чине у нади на плен. Турски су војници већ лишили мртве оружја, али још увек нешто остаје и Цигани се вр^ћају са ципелама, ремењем, капама, рупчићима, рубенином. У свом стану, близу базара деле касније плен. Вечерас су четири Циганкепошле из свог логоришта на друму да чекају на мужеве, па кад су их опазиле, пошле су им у сусрет. У тај час је један шрапнел, долетевши са Широчке, прснуо над њиховим главама и све их поубујао. За по сата 400 мртвих. Дне 5. фебруара приближили су се Црногорци Тепе-у и Брдици. Послани су им у сусрет некоји батаљони. Борили су се два дана без резултата. Касно у ноћи дана 4. фебруара напали су Срби две позиције на Бушату и у зору бијаху у њиховим рукама. У јутро 5 фебруара почео је нападај на брежуљке РенциБардањол, на шанчеве Штоја и Тарабоша. Затра је почела у јутро, престала у 11 сати. Први јуриш зб> о се против шанчева на Штоју. Црногорци су за по сата оставили на терену 400 мртвих У подне бацило се других 10.000 Црногораца и Малксора против Бардањсла, али са ви-

сина Ренци-а напали су их Турци ужасном ватром. Након три четврт сата заузели су Црногорци брежуљчић према фронту Бардањола. Ватра се настављала против Тепе и Брдици. У поднеје заузета Широчка. У 3 сата по подне опет су нападнути шанчеви Ш.оја и Бардањол. Овај пут је битка била најдужа, најбешња и најоштрија. Гранате су падале у куће и у вртове. Турци су морали узмаћи и оставити два шанца. У исто време борило се код Бардањола. Црногорци суснајвећом брзином на заузетом брежуљку сместили три топа, који нису више хтели заћутати. Турски војници рањен-л остављају борбу. Цоногорци све јаче продиру. Турцима су дошла у помоћ два 'батаљона са Бушатија. Цоногорци као да су полагано напредовали и очекивала се њихова провала у град Али након четврт сата битка је мало по мало престала. Турци су у тај дан имали 600 мртвих и 1600 рањених. Губитци Црногораца морали су бити много већи, јер су се морали борити на отвореном. Највише их је пало код Што ; а

Читајте интересантну књигу Краљеви1=» Марко у балканском рату. Иста се добија код Свет. Ф. Огњановића у Новом Саду по цену од 50 пот.

Последњи дани Скадра. Доносимо Беријев опис иоследњих догађаја скадарске епопеје у месецима марту и

априлу, па опис предаје самога града Скадра у руке јуначке црногорске војске. Овај други део Беријева извештаја показује, да је опсадом и борбом Црногораца био сломљеп и војнички отиор скадарске иосаде, да је посада клонула духом, па још к томе, уништена глађу, није кадра била више издржати црногорског нападаја. Општи јуриш Црногораца био би задао последњи удар. Томеје доскочио Есад паша предајом града. Као што је познато, Џино Вери је и сам био опседнут у Скадру, преживео је све страхоте опсаде те су му извештаји аутентични верни и истинити. Ево, шта он говори о последњим данима Скадра на Бојани: Ултиматум Есад-паши. У првојполовини месеца фебруара настављало се бомбардовање Скадра свом јачином. Страни конзулиимали су честе састанке, на кој^ма нису могли ништа друго закључити него то, да својим владама јаве, како Црногорци не поштују заставе страних држава, али томе су се успротивили конзули Француске и Русије, рр да би то значило повреду неутралитета. То је било 18. фебруара. Данизатим такођер не донеше ништа ново до бомбардовања. Дана 12. марта бележи Џино Бери, да се пре два дана опет код цари нарнице искрцао Пламенац и затражио иредају града. Разговор с Есад-пашом трајао је три сата. Није дошло до предаје. Дат је ултимашум од48сати, који је рок истекао 12. марта ујутро. У 10 сати почела је ненадано са Бардањола силна канонада, а у исто време падали су у Скадру шрапнели као киша. То је био знак општега јуриша. Три хитца погодила су зграду италијанских Салезијанаца (калуђерског реда), у врту италијанског конзулата експлодирала су три шрапнела; вртар је рањен. Велике гранате починиле су силних штсета: читаве су куЛепорушене до темеља , велики комадизида дигнути су у ваздух на 30 до 40 метара и однесени у даљину од 200 до 800 метара. Дне 12. марта погођена је католичка саборна црква са неких двадесет граната великог калибра. Једна је ударила кроз кров у цркву, камо се склонило на хиљаде људи који су овде и јели и спавали

Ј