Илустрована ратна кроника

Г ' чннннннннннии^ниини Св. 34. ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА Стр. 275.

вису, а јучер, т. ј. у петак, батаљуни Куча и Братоношића заузели су Муселинову Главицу и зашли су Турцима с бока. Вијести су биле све повољније и повољније. Сваки је био у некој веселој дрхтавици. Нијесам више могао одољети. Тамо, на неколико километара даљине, три ми се брата боре с душманом. Можда ни једног од њих нема више међу живима. Одлучим се да идем. Скинем са руке знак црвеног крста и пођем к бојном пољу. Пролазећи поред Грујомира опазих краља, гдје на великом догледу прати ток битке. Од груде до саме бојнелиније нема више од 3 сата, али сам ја сав тај простор прешао скоро за два сата. Стигао сам на Бок, одакле су били наши далекобојни топови. Нашао сам једног талијанског доктора и сакривши се иза неког високог камења, посматрали смо крвави призор. Само бојиште било нам је тако близу, да нијесмо морали употребљавати доглед, јер се цио ток могао лако голим оком пратити. Призор је био страшан, Турска се војска није видјела, јер је сва била у опкопима, али се наша видјела врло лијепо. Као ситни мрави покрили су били хиљаде Црногораца бардањолске стране. Страшно је било погледати, када у т^ гомилу храбрих бораца падне турска граната, а мјесто где је пала, покрије безброј лешева ! Како смо били близу наших топова, који су били изложени турској топовској ватри, то није био ријетко случај, да и око нас зазује комади распрснутих граната. Међутим ноћ је наступила и ми смо пошли у оближњу кућу на преноћиште. Спавати, наравно, нијесмо могли никако, јер је кућа била пуна рањеника и ми смо превијали ране до два сата по поноћи. Кад је пала ноћ, наша вој-

ска се била примакла до под саме шанчеве. Ноћу је артиљеријски бој малаксао, али пушчани је трајао до у јутру, јер су цијелу ноћ Турци нападали, не би ли одбили наше колоне. У недјељу у јутру опет су топови проломили ваздух. Опет је отпочела страховита, ужасна јека. Наши ^су се примицали ближе и ближе. Изгледало је, да се наши хватају рукама за жице. Заиста око подне се видјело, да наши сијеку бодЈћИкаве жице пред шанчевима. Прн сејечењу жица видјело се. како ужасно косе турски плотуни наше редове. Преко гомила љешева скакали су војници напријед. Око 2 сата десило се оно најстрашније. Као да је оживјела гора и камење, као да се и трава и све по земљи дигло, тако је, као бујица пожурила наша војска на турске шанчеве. Уздрхтали смо од страховитога призора. Као какав ужасан морски вал зањихала се војска и за час је настала страшна гужва. Наши су ускакали на шанчеве. Борба на бајонете није дуго потрајала, и сва она огромна маса сурвала се као каква велика лавина низ стрмине Бар-

дањоаа. БјежећиТурци су били изложени унакрсној ватри н наше пјешадије и артиљерије. 'Гурци су бјежали до саме вароши, а наши су их гонили све до нове касарне сјеверно од вароши. У 4 сата по подне већ је било све мирно. Наши су скупљали мртве и рањене. Бардањол је био покривен људским месом. преко 4000 Турака остало је на бојишту.

У понедељак пошао сам да разгледам турске шанчеве на Бардањолу. Имао сам шта и видјети: налазио сам своје другове из дјетињства мртве по оним странама. Још наши нијесу били успјели да их све покопају. Једног школсксг друга нађох свега разнешеног гранатом. Код њега бијаше мајка му. Скупљаше комаде да их укопа. Глава му бјеше здрава, те га по њој познала. Не плакаше! Кад сам јој пришао и изјавио саучешће, ражалило јој се и пролила сузе. Али их је брзо обрисала и чисто извињавајући се рекла: „Ах, опрости, осрамотих се, жена ка жена". Благо народу, који има овакве мајке.

Варош Вучитрн на Косову.