Илустрована ратна кроника

Стр. 292.

И заклетва краља бугарскога, На грудима часно знаменије, Краљ бугарски што га погазио. Мирно краљу стаде пред Асана, Очи вјерне к небу обраћаше, Јеванђељем груди заклањаше. Мрко Асан на краља погледа, Хтједе крвник њему прилећети, Ал му нешто коракнут не даје Ни с татари краља опкољети. Тако краљу мало постојао, Пак Асану громко проговара: „Татарине кад ми скинеш главу Однеси је мом невјерном шуру И од мене поздравље му кажи: Од Бога је вјера и братимство, Од сотоне проклето невјерство! И још реци краљу вјеролому, Кад му земан до пред Бога дође, Нек понесе ово Јеванђеље, На коме се вјером заклињао!" То изусти краљу Владимире Једном крочи међ Татаре дође, Ја да видиш Асан војеводу, Он намакну крвава џелата; Диже џелат сабљу оковану, Паде глава у зелену траву, Њој прискочи Асан војевода, Крваву је диже са земљице, Пак је баци коњу у зобнице, Однесе је краљу бугарскоме. Боже драги и славо ришћанска, Кад Бугарин главу угледао Грохотом се на њу насмијао; Десном руком главу дохваташе, На софру је мртву поставио, Пак овако њојзи проговара: „Здраво да си од Србије главо,' Ходи главо, да се причестимо И братинску вјеру ухватимо!" Истом краљу тако говораше, Ал са софре глава одговара: „Проклет био краљу вјероломе, Крст си часни под ноге турио,

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Јеванђеље свето погазио И невјерством царство притврдио; Тешко сваком од сад до вијека, Који држи вјеру у Бугара И братимство у невјере тражи!" А мој Боже, а мој Спаситељу, Када мртва проговори глава, Од софре су гости поскочили, Препаше се кани и кагани, Препаде се од Бугарске краљу, Пак Асану љуто довикује: „С очију ми главу уклањајте, Од крви ми софру очистите! Ископајте гроба дубокога, Мртву главу тамо закопајте, Наваљајте стјење и камење Да из гроба никад не изађе!" Асан вјерни краља послушао, Мртву главу с софре прихваташе, Пак је носи пред бијелу цркву, Укопа је с тјелом краљевскијем. Истом Асан гробе заравнио, Ал са цркве звона зазвоњеше, Голубови на гроб налећеше. А кад бјеше ноћи у поноћи, Гроб засија као пола дана, На цркви се двери расклопише, Из икона свјеци пропојаше: „Проклет да си краљу вјероломе, Ти не згуби краља србинскога Већ посјече српског светитеља!" Борба оио Штипа. — Из уста првих рањених официра. Београд, 19. јуна. „Пијемонт'' доноси ово: Наша редакција послала је једног свога сарадника до Младеновца да сачека први синитетски

Св. 36.

воз са нашим рањеницима из борби око Штипа. Ови рањеници чине много страшнији утисак но прошли из српско-турског рата. Грчећи се болно од рана, које им је задала братска рука мучки и изненадно, рањени официри тужно, па ипак са ретким ратничким одушевљењем причали су нашем сараднику о изненадном нападу Бугара, о храбром држању наших војника и о новим победама над новим непријатељем. За време изненадног напада Бугара наши пукови били су овако распоређени: Код Штипа. Друм који води ка Штипу држао је IV. пешадиски пук и све лево до села Горњи Болвани, а десно до села Суше је Тајов пук престављао центрум. Лево је био 17 пешидиски пук, а десно од Сушева 1. и 2. батаљон VI. пешадиског пука. Резерву је садржао 3. и 4. батаљон [II. пука, од које је касније и трећи батаљон ступио у борбу. Све ове трупе биле су распоређене дуж демаркационе линије, десном страном реке Брегалнице. Г. Тихомир АншонијевиА, резервни потпуковник 6. пука, лако рањен у руку, дао је нашем сараднику податке, који се односе на Изненадни напад код ШтипаОд неколико дана па овамо после последњих учестаних напада на наше страже Бугари су се умирили и нису нас узнемиравали све до 16. овог месеца у вече. 16. у вече тачно у 10 40 часовакадје моја чета (3. чета 1.батаљона6. пука) била на мртвој стражи, од села Горњи Балван зачују се прво пет пуцња једно за другим, а затим после паузе од 20 минута још 7 пуцња. У тај мах са центрума који је држао IV. пук мртва стража разви убрзану пушчану паљбу и водила је борбу онако насумице у мраку читавих 20 минута. У неколико маха чуло се са бугарске стране громко »Ура«, а затим ко на команду наста тајац. Помрчина је била велика и били смо у неизвесности. Послах патроле ка центруму да виде шта је. После кратког вре мена вођ патроле рапортирао је Бугари су нам зашли за леђа. Пођем и сам у патролу, пошто сам сумњао у тачност овог извештаја. „Втора чета десно» командовао је на сто метара преда мном у мраку бугарски официр и заиста лево од

Српски официри и војници који су први одликовани под Једреном од бугарског краља