Илустрована ратна кроника

Св. 36.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 293.

нас били су Бугари. Вратим се одмах у ров, сменим стражаре на штипском мосту и наредим целој мртвој стражи да уђе у ров. Бугари су се дотле раст^рили у ланац Добили смо извештај да Бугари наступају напред ка левој страни. Наредих стражи да изађе из рова и да уђе у састав остале чете. Бугари су се дотле растурили под брегом и отпочели су пуцњаву. Не могавши да их сузбијемо пушчанои ватром употребио сам бомбе, које је згједно самном бацао наредник Петар ВукановиН, који је својом хргброшћу заслужио сваку хвалу и признање. Пошто смо ту Бугаре колико толико одбили успели смо да пређемо на суседни положај, где су биле 1. и 2. чета мога батаљона, којима су били командири капетан Велизар ЂургЉ и Владимир Грујичи.%. Командант батаљона храбри мајор Милан ВасиН, командовао је овим двема четама. Око 4 часа у јутру ово већ није била чарка већ права борба, јерје са бугарскестране почела да дејствује артиљерија и да наше трупе засипа убиственом ва тром И тек тада почела је права. Борба код Штипа. Г. Велизар ЂуриИ , капетан 6. пука, пошто је у то време г. Антонијевић иступио из ланца рањен, продужио је: На глас ватре г. Антонијевићеве чете мајор Васић добио је наредбу из пука да ступи у борбу. У највећем реду 1. и 2. чета 1. батаљона, које су сачињавале пот пору, спуштале су се са првог прихватног положаја и доспеше на саму Брегалницу. Друга чета добије наређење да заштити одступницу стражи. Ова чета кад је почела да наступа на цео фронт, била је тако засута пакленом ватром, да је ступила на лево. Прва чета под командом мејора Васића избила је на положај лево избацивши један вод под командом поручника ОстојиКа напред, као заштиту. Тај вод из 1. чете 1. батаљона VI. пука, први је примио праву борбу код Штипа. Пошто је овај вод неко време задржавао продирање непријатеља, добио је од мајора Васића, у моменту кад су Бугари били на 40 метара, наредбу да по деловима одступа на први положај позади. При овом одступању пушчано непријатељске зрно ударило је у потиљак мајора Васића, прошло кроз лобању и изашло на уста. Мајор Васић пао је на месту мртав. Г. Стева СавиИ, потпоручник VI. пука, наставио је: У то се бојно према првом батаљону појавио други батаљон, који је добио наређење дазаузме моложај тако да му фронт буде обрнут према Бугарима, што је

после кратког пушкарања и успео. Прва и друга чета овог батаљона успела је да се рззвије на томе положају, а тре ћа и четврта остале би да лево и позади заштите оступницу. У том моменту изненада, после крагког прекида паљбе, овај батаљон је био сбасут јаком пушчаном ватром од Бугара и командант батаљона мајор Сава МациК, који је стајао на гребену самог положаја на челу стрељачког строја храбрећи војнике и командујући паљбу, био је удареп једним метком у срце и пао је изустивши гђутанту, који је крај њега стајао, само ово: »Ја иогибох, поздрави ми жену.« То је било око 6 часова изјутра, а око 6 и по почела је брзом паљбом да дејствује наша артиљерија, тако да су убрзо били Бугари у оступању. Потпомогнути артиљеријом из позадине наши су са узвиком „Ура!" и „Напред!" поново навалили на Бугаре. Бугари су чинили очајне напоре да пређу у офанзиву, али нешто због добрих артиљеријских погодака, а нешто због јаче пешачке ватре са наше стране, почели су са оступањем стопу по стопу. За то време развила се жива борба на левом крилу, које је држао Седамнаести пук. Седамнаести пук у првом моменту био је дивизиска резерва и све до 6'10 из јутра није се ангажовао за борбу. Тек тада је 3. и 4. батаљон овог пука добио наредбу за покрет и развио се у свима правцима на целом фронту. У 6'50 после кратке борбе од 20 минута наши под заштитом артиље-

рије успели су да натерају Бугаре у бегство. Том је приликом 17. пук узео од Бугара 6 топова и 4 каре, после кратке али крваве борбе. Око пола девет у јутру поједини бугарски одреди претерани су преко Брегалнице и наши су ступили у офанзиву. Још око 3 сата по поноћи, ступила је. Коњица у борбу Коњица дринске дивизије под командом Младена ЛукиКевиКа била је у селу Сирчелер северо-западно од коте бр. 31У. Око два часа по подне телефонски је извештена од дивизионог штаба дринске дивизије о борби. Тачно у три часа коњица је била спремна и кренула се на положаје. Више села Доњег Балвана коњица је грела један бугарски батаљон и била је нападнута јаком пушчаном ватром. Коњица је сјахала и ступила у пешачку борбу, под заштитом свог митрељеског одељења. Коњички митраљези су одлично дејствовали тако да су Бугари, ма да су им у помоћ прискочила још два батаљона, већ око 8 и по часова оступили са великим губицима ка Штипу. Наша коњица у овој борби имала је доста губитака. 0 даљој офанзиви наших трупа јучерањи рањеници не знају, пошто су они изнети из ланца пре свршетка борбе, али тврде по причању других да су већ око 10 часова 17. пре подне Бутари одступали дуж целе борбене линије. Пред рат с Бугарима - Татарима Њине су чете!... Зар не чујете: На прагу вашем рику шакала?

Француски дописник Анри Барби међу српским официрима пред Једреноч