Илустрована ратна кроника

Срт 380.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 47.

Нако је заузет Белоградчин. (Свршетак). Одбранбени положај Белоградчика. Одбранбени положај Белоградчика је теренски врло згодан. Све позиције, тврђава и сама варош леже у једном камењару око кога се издижу вертикални камени стубови од по 100—150 метара висине и само се појединим воденим положајима може прићи до тврђаве, иначе не. Бугари су се били врло добро утврдили у тим камењарима, тако да би се могли одупрети и читавим пуковима за дуже време. — Нападач не може да продре даље од камењара сем са бројно много јачом снагом. Други дан борбе. Осмога у јутру, још пре нашега знака Бугари су још у расвитак отпочели бороу страховитом пушчаном ватром на целоме фронту. Делови 2. и 3. батаљона трећег прекобројног пука успели су и покрај тога да се крену, да потисну нешто Бугаре и да се подвуку под сам камењар — али даље се није могло. Командант одреда посла ордонанса да јави левој колони 15. пука, који је морао бити у близини, да што пре похита са западне стране и да олакша напад батаљона трећег прекобројног пука. Око 8 часова пре подне Бугари почеше да дејствују и артиљеријом. Разви се ужасна борба. Пуцањ топова и са једне и друге стране био је страховит, митраљези и пушке грактали су плотунима у сваком секунду, а кроз облаке дима назирали су се људи, ровови и редути. Посматрали смо дејство наше артиљерије. Кад падне метак у камењар, запрашти, парчад разбијених стена полети у вис и заспе. — Најзад око Зчаса поподне стиже са западне стране и наша лева колона, 15. пук и разви се у продужни борбени ланац. Бугари осуше и на њих артиљериску ватру и настаде борба још страшнија, јо.ш крвавија. Битка се водила до самога мрака и ако је наша артиљерија са успехом дејствовала гађајући у бугарске редове — Најзад паде ноћ и борба се нерешена прекину. Бугари се спремају да бегају. Преко ноћи наше патроле приметише на бугарским положајима неко сумњиво кретање и известише о овоме команданта, који нареди да се са наше стране ћути, али да се буде на опрези. Постојале су две претпоставке: или су се Бугари спремали на ноћни препад или, што

је било вероватније, на одступање. Деветог изјутра, трећег дана, опет у расвитак Бугари отпочеше прво јаком а затим све слабијом ватром да обасипљу наше положаје. Око пет сати изјутра напред трећи, а за њим други батаљон трећег прекобројног пука отпочеше продирање кроз камењар. Расути, као козе ве рући се, кријући се од камена за каменнаши војници наступали сууспешно. Бугари су одговарали све слабије и све мање— остала је само заштитница, главни су делови били у одступању. Бела застава и улазаку Белоградчик Кад су се први борбени редови приближили тврђави и главном редуту на 200 - 300 метара, залепрша се на утврђењу велика бела застава. Но наши пуни искуства са тим белим заставама нису прекидали паљбу и ишли су напред Најзад 9. јула у 8 и по часова изјутра две чете трећег батаљона избију на главни редут, а једна чета већ се докопа предњих кућа вароши. У исти мах изби на редут и командант 3. батаљона прекобројног пука г. капетан Недељко Милић и задржи три чете, а четврту посла да гони одступајућег непријатеља, који је одступао кроз саму варош По заузећу редута и тврђаве командант трећег батаљона послао је извештај команданту одреда, који је и сам после 15 минута ушао у варош Командант трећег батаљона одреди једну чету, која је имала да поседне редут и тврђаву, асадве чете уђе у варош успостављајући ред и постављајући страже пред државна надлештва, војне зграде и магацине. Пола сата затим дошао је и 2. батаљон трећег прекобројног пука, а мало затим и лева колона Грађанство је необично весело дочекало српске трупе, обасипајући их цвећем и венцима и кличући им: „Добро дошли, ослободиоци наши". Коман-

дант одреда наредио је команданту трећег батаљона дауспостави ред и да објави да је свакоме загарантован живот и слобода, да се отворе радње и кафане. — Пошто је то објављено, настало Је пописивање државних зграда, војних магацина. Најзад око 10 часова пре подне председник општине у Белоградчику Ђорђе Васиљков објавио је да је од данас варош у српским рукама и да се свако врати своме дому и послу, а у 11 часова стигле су у Белоградчик трупе 8. пука трећег позива под командом г. потпуковника Ђорђа Ђорђевића, У ието време командант одреда известио је команданта друге армије, генерала Степановића, да Јје Белоградчик пао, наглашујући нарочито, да је у освојену варош ушао први 3. батаљон трећег прекобројног пука, под командом капетана 1. кл. Недељка Милића. Ратни плен у Белоградчику. У Белоградчику смо задобили огроман ратни плен. На првом месту одузети су од Бугара шест Дебанжових топова, које су Бугари заузели од нас на Св. Николи и Књажевцу. На позицијама бугарским нађена су 4 машинска топа са челичним куполама најновијегсистема, 18 Крупових пољских топова, у магацинима преко 3000 пушака нових Манлихерових, а по камењару у бегству разбацаних још око 500. У градским канцеларијама 15. пешачког и артиљеријског пука много ратних планова, секције свију крајева балканског полуострва и уређене књижнице и архиве. У потпуном реду нађен је раскошно удешени кабинет команданта пука и тврђаве, добро уређена архива 15. пуковске команде. Свадржавна надлештва као суд, начелство, пореска и шумска управа, општина и т. д. такође у реду са архивом; Филијал Народне Банке са празним и отвореним касама.

ж. - №№ ЈШшт* ЗФш; •- Јт ■■■ ■ ШШШ*. ш

Славље у Београду:

Пролазак славне српске артиљерије