Интереси српства. Књ 1 и 2

215

на државне милостиње „по доброти срца свога,“ већ јамачно по саможивости интереса својих.

"го би нас далеко одвело! Џа куд би нас то одвело — ма и далеко 2

Друштвена милостиња пролетаријату води непродуктивном харчењу једног великог дела друштвене тековине, а то ће рећи, модерни економски еклоп осуђује један део пролетаријата да ради и производи и за себе, и за богати сталеж, и за ону другу половину пролетаријата, којој не може да се набави рада, а ова друга половина без рада, осуђена је да морално подивља, осим тога што је као парија презирана и искључена од свих политичких права.

Но кад би се државом признало право на рад, са одговарајућом дужношћу за друштво да својим члановима набави и позајми средства за рад, онда би слаба, мајушна и растројена приватна производња у борби и утакмици са том колосалном и рацио-

надно организованом производњом друштвеном по-

тучена била до ноге, постала би немогућном, банкротовала би. Право. на рад дакле у својим последицама поништило- би привилеговани положај болатил сталежса,тп само зато богати сталежи воле да чине пи љлостиу. Бо. ЊЕ џ то, само да држава не призтиа приво на рад“

Ето куда би нас то одвело; ето зашто сте ви инстинктивно противни организацији производње друштвеним силама; ето зашто је Луји-Блан тражио право на рад; ево зашто је ћивтинска република од године 1848 при јунском устанку париском топовима одговорила на те захтеве пролетаријата, ето зашто се немамти цар, који ттатве 76 танке сматра као болести друштвене, труди да ил лечи унатређењем бољитка радничког народа, како би „отачаству нова и трајашта јеметва њетовог унутарњег мира“ за собом оставио; ето зашто немачки