Интереси српства. Књ 1 и 2

214

цар од скупштине тражи, да држава почне организовати кооперативне задруге радничке, заштићене и потпомогнуте њоме. Све то очевидно није у интересу ћиФтарије, која хоће, да за њу раде њени капитали, да дукат коти дукате, да профит и продент чине чудотворства, а она да — шпекулира. Таква организација рада не може бити у интересу оном сталежу, који све остале радове сваљује на туђа леђа, а прима се само оних, који се зову шпекулација. Право на рад! Ви планусте и — пламтите још непрестано. Ви сте либерал или напредњак, и ви се сами по кад што дивите своме колосалноме · либералству и напредњаштву; ви слободу и напредак захтевате у тој мери, да се често сами од себе поплашите, и сами се себи учините — „револуционар.“ Стишајте се, пријатељу! Ох!та ви сте одиста веома и напредан и слободоуман, али друи су вас престаљли, а ти што су вас престигли, 70 су цареви и царски министри. Њихови идеали нису профит и процент; они не осећају срцем, нити мисле мозгом ћиФтинским; они су узвишени над интересима сталешким, па зато имају пред очима „унутарњи мир отачаства.“ Ево да чујете шта они мисле о тој превратној идеји права на рад.

У првој половини маја 1884 кнез Бизмарк у пруском парламенту отворено је заступао право на рад,.те је тако за шпекулантске уши страховито Кесће апе Агђенћ пало тада више пута са кнежевих усана.

То је изазвало велику ларму по немачким и аустриским новинама. Нови бечки таблат у уводном чланку од 13 маја 1884 год. развио је логичне последице тврдње Бисмаркове, из којих се види куда далеко та тврдња води.

Један дан после тога донео је исти лист, као што је учинила и ова слободна преса од 13 маја