Историја српских железница : 1850-1918

ХХМЛ

ратне Србије и Краљевине Југославије последица задужења поглавито за грађење нових и усавршавање посто јећих железница.

И због тога, дакле, и корисно је и потребно имати обрађен историјат постанка, развитка и усавршавања наших железница п њене експлоатације, историјат који ће као права ризница служити не само онима који се баве железничком и саобраћајном по„Литиком, већ и сваком другом грађанину наше земље без обзира на занимање. Ово у толико пре, што је наша Отаџбина млада и нагредна држава са великим природним богаством, те ће се ради искоришћавања тога богаства и ради развијања пољопривреде, трговине, занатства и индустрије морати и надаље тежити грађењу нових железничких путева и усавршавању постојеће жеЛлезничке мреже корисним и рационалним инвестирањем.

И у летимичном разгледању ове књиге ја сам осетио, да се је гос. Арнаутовић у свом дугом и напорном али плодноме послу, гржао основног принципа писања историје, да је, дакле, тежио утврђивању свих чињеница н 06 јективном приказивању свег материјала, па сам зато и убеђен, да је овим својим делом у потпуБости успео, а то ће му без сумње бити и највећа и најдрагоценпја награда за уложени труд.

Београд. бе вео

6. новембра 1934. г. Е “вас ллси А

| |