Историја српских железница : 1850-1918

ХХУШ

чивши Витешки Краљ Александар 1 Ујединитељ осетио је ту величину железничара и железнице, и називајући железничаре своЈом новом армијском јединицом, он се тиме ставио и на њено чело као Врховни командант војске. У своме ненадмашном инстикту народног вође Он је одмах уочио важност железничарског реда и позива. У Њему су железничари увек имали свога високог Покровитеља, и утолико је наша заједничка туга за изгубљеним Великим Краљем била још дубља. Признања ко ја се чине железничарима с обзиром на њихов позив и величање железнице као на | моћније полуге савремене цивилизације још више нас учвршћују у уверењу, да сваки од нас у пуној мери служи Отаџбини, ако само савесно и пожртвовано врши своју одређену дужност. Изгледало би сасвим природно да сви ови моменти правдају и дају повода за велику интелектуалну и научну делатност железничара на пољу изучавања разноврсних проблема из домена железница. Очекује се потпуно са правом да тај велики важан ред грађана у држави има своју властиту књижевност и своју посебну интелектуалну делатност. На жалост, морамо признати, да су стручна железничка и железничарска лепа књижевност код нас биле врло сиромашне. Оне су биле плодније пре рата него што су биле после рата до 1930 године, када је основан од стране Министарства саобраћаја „Саобраћајни Преглед“. Овај месечни часопис је најзад подмирио преку потребу наше железничарске средине. Он је омогућио да се железничарски стручњаци и практичари појаве са својим радовима. Излагање идеја и измена мисли преко једног оваквог гласила јесу од пресудне важности за подизање интелектуалног и стручног нивоа наше жеЛезничарске средине. Поред „Саобраћајног Прегледа“ основан је приватном иницијативом неколицине железничара и периодичан часопис „Железнички Венац“, који је у почетку имао поучан, забаван и илустрован карактер, али који је временом постао једина луча железничарске лепе књижевности и на Јплеменитији израз железничарског родољубља. И у једном и у другом часопису сарадници су готово искључиво железничари. На тај начин, наши железничари — а њих има преко 70.000 — имају данас први пут у својој повести своју посебну књижевност коју обрађују са великом љубављу, зналаштвом и уметничким осећањем. На жа10ст, мора се признати да је наша железничарска књижевност у погледу већих самосталних радова врло сиромашна. Мали је број техничких стручних књига на нашем језику које третирају искључиво железничке проблеме. Извори нашег железничарског знања

цртом еру рњшиц.

меље рринан ага а се