Историја српских железница : 1850-1918, стр. 60

20

„Саветује се влади да уступи грађење Енглеској компанији дајући јој и привремено уживање експлоатације.

„Енглези рачунају да ће завршити радове за 4 године (3агребачке новине)“.

У томе времену падају и преговори Цариградске банке да закључи један зајам у Енглеској од 50,000.000.— дајући државне гаранције. МИ Француска се сложила са овим питањем.

„Колоњске новине“ од 11 септембра 1852 јављају да је нови Аустриски зајам отворен. 20 милиона су одређени за железнице, 25 за повлачење папирне монете и 15 за отплату дуга. Зајам је примљен врло симпатично.

„Јоштпа! дез Пеђа!“ од 17 септембра 1852 у рубрици „стране вести“, пише:

„Аустрија — Беч, 11 септембра. Јављају из Шариграда да Енглеска компанија врло озбиљно ради на успостављању железница у Турској. Ове железнице ићиће од Видина до Шарпграда (Франкфуршске Немачке новине).

Док су се у страној штампи провлачили мали чланци о железницама које су интересовале цело Балканско полуострво, с времена на време, додиривано је и питање железница које су имале проћи преко Србије од Београда до Цариграда. Све ове вести заинтересовале су и јавно мишљење Србије и отпоче једно пасионирано интересовање, свих редова, за Српске железнице.

Ова околност приморала је Владу да пружи објашњења извесним политичким првацима, који су ово тражили и као одговор могло се читати у 108 броју „Српских Новина“ од 7-20 септембра 1852 године следећи чланак: Железнице од Београда до Цариграда.

„Има већ дуже времена како се говори и пише много о овој линији у Европи. Гошово све новине публикују чланке 0 овом пишању.

Ми незнамо ништа и незнамо дали има нечег истинитог у овој сшвари. Ми незнамо чак шша више шта мисли Влада пи какав ће став узеши у овом пишању и како се говори толико о шоме пишању, које се шиче наше земље, мп сматрамо за пошребно, да не би било од штете да сакупимо и објавимо разне начине расуђивања и разна мишљења »оја се чују са свију страна. Ово ће нам послужити да извучемо консеквенце, а чак шта више наша ће Влада имати једну основицу да на њој формира своје мишљење и своје решење.