Источник

Бр. 2

ИСТОЧНИК

Стр. 25

пеница те грдне љествице звивот ее јавља у најразноликијим облицима. Чим се више нењсте, тим више расте разиоликост; доље у сфери у кристала, ви налазите тачноет геометријских облика, горе, код човјека, ви видите пун простор слободне д јелатности. Ја примјећујем, да је та неједнакост чињеница, која служи друштвеним везама међу људима, гони их да се ослањају један на другога и тим да одржавају њихову узајамну зависност. Кад би постојала најпотпунија једнакост, тада би се сваки задовољавао тим, што у њега има; но Господ не просуди тако. Он је установио међу нама неопходне одношаје: код другога ја могу наћи оно, чега мени не достаје; на мене дужан је да се узда мој брат, обдарени мање, него ја. Нигдје се карактер тих одношаја не исказује тако дирљиво и лијепо, као у правилном породичном зкивоту. Овдје се у свему показује неједнакост, која слика међу члановима породице најразличније, ади правилне одношаје: мушка глава обдарена је по преимућству даром стварања и инцијативе; зкенска се одликује даром мекости; навале младости и моћи зрелих година предају се на службу слабоме старцу и дјетету. Дјелатност се јавља овдје без сваке силе: власт се олакшава хиљадама најњежнијих и најпријатнијих ерестава, која се називају утицајем, уважењем, мудрошћу, снисхођењем и љубављу. Дакле, поразмислите о породичним и друштвеним основима и упамтите да ћете свуда наћи само неједнакост! Да л' би се ви сложили самном, браћо, кад би се ја стао придржавати мало час исказанога мњења и ослањајући се с једне стране на свједочанство текста, који изабрах, а с друге на авторитет искуетва, унраво закључивао, да је неједнакост, под каквим год се видом она сретала, —• такова чињеница, пред којом треба да се поклонимо? Ја сам увјерен у противном, ја сам увјерен да би ме ви окривили у извртању јеванђеља, нашли би, да сам ја присташа какве партије, а не ученик Исуса Христа, и ви би били хиљаду пута прави. Јер, заиета је једнакост за све, али једнакост праведна и законита, коју ми сви желимо највише. Та је једнакост пред Богом, једнакост у одношају ка нашем будућем животу. Ви већ знате, с каквом јасношћу свједочи јеванђеље о том, да су сви богати и сиромашни, учени и неучени искупљени једном и истом крвљу Христовом; знате, да смо сви једнако позвани да насљедимо царство небеско. У том одношају, као што говори св. апостол Павле: Бог негледа које к о (Рим. II, 11). Врховни судија неће нас цијенити по спољашности. Дакле, закључује. и на земљи тога не треба да буде. Но ипак чувајте се да се не предајете тој мисли, јер можете извести жалосни закључак. Могуће је казати: „да емо ми сугласни са једнакошћу на небу под тим уеловом, да би преимућства, којима се навикосмо користити на земљи, била осигурана нама, докле живимо. Могуће је шта више ради грубога, чисто животнога интереса учинити се заштитницима јеванђеља и цркве. Ја нећу, браћо, да испитујем, колико лица исповједају религију само ради те цијељи. Ја ћу само казаги, да њихов рачун нијс добар, да они никоме не уливају уважења; да сви и сваки јасно виде њихове цијељи и до овога доба, докле их они буду ћерали, они не ће имати нужнога утицаја на м су, која може слијепо исновиједати религију, коју би желили начинити оруђем и среетвом за ниске цијељи, и она 1>е бити права.