Источник

Бр. 3

Стр. 41

Можемо дакле себи преставити тадашње незавидно сташе пећке патријаршије, као и могућу претпоставку: да су у Фанару још тада гледали да је поткопају, и да протуре у српске предјеле своје људе, Је ли пак Логин митрополит био Орбин, или народности грчке, то се за сада не може знати. Иза Логина долази (по Неологосу) Мелентије 1668. год. као митроп. босански, о коме не налазимо спомена у домаћим запискама, и о коме морамо мислити: да је био народности грчке, док међу тим знамо, да је Србин Христифор био митрополитом од 1666.—1681. Покрај овога имена (Мелентије) и год. 1668. морамо се малко зауставили на књизи „0 царско-отоманским намјесницима у Босни и Херцеговини", од преч. о. Антуна Кнежевића, печатаној у Сењу „на камену" 1887. год. 0. Антун је „редовник'* из Варцара у Босни, а радо има на језику (и ако не у срцу) „Влахе" и „влашке владике", па нам је он у својој књизи — а по некакву њиховоме архиву — споменуо: „да је при босанскоме везиру Сердар-Варвар Али паши (1659.-1660. год.) долазио из Цариграда некакав „влашки" владика, са великом областију ? да сав крстјанлук босански обрати на свој Кк, или под свој јарам грчки; и најприје дојде у Ливно (?) али ништа не оправи, те се поврати у Цариград, и опет дојде слиједеће год. 1662. носећи оправе да подложи и Крстјане и редовнике под своју област грчку". Па затим даље наставља: „како је год. 1667., када је Босном управљао Бошњак Тешњали Ибрахим-паша, дошао Ра^гјага (!), и не само хтио крстјане и фратре по цијелој Босни — да стави под данак, него да их и у своју вјеру притира" (!) Одбијајућп на шалу о. Антуну и ономе њиховоме архиву за измишљотине: како је главом дошао цариградски РакгЈага; како је тај патриара водио с фратрима парницу у Фојници пред везиром; како је узалудно потрошио „седам товара аспри";како су фратри зато побједили Ра(:паги ; што су у присуству везира потурчили у кубету цркве слику св. пророка Илије — о1са Кга1јеујпе Возапзке, и дали му име Мухамед, с тим лакше и згодније: што је св. Илија имао на себи „одило источњачко" и чалму окодо главе и т. д. и т д. —- Овдје се нас не тпче то редовничко „х«ш,8нстко" и омаловажење св. Божијег угодника (нека му је слава и милост!), па макар се тај угодник Божији звао „до подне Илија, а од подне Алија", него је за нас главно: што и у тој књизи налазимо спомена: да су тога доба долазили из Цариграда некн грчки архијереји, да с напредовањем или помицањем турске војске у наиредак, п они штогод ушићаре, па ма то