Источник

Бр. 4

ИСТОЧНИК

Стр. 63

Благодарећи зар тврдоћи срца? Не, Он зна, да је ствар још кориснија и неопходнија, но исправљање зла; ствар је та пре д у пређива њ е зла. Јер кад је корнсно задржати у бреговима разливену ријеку, то је много боље за раније препријечити њено брзо и штетно разливање. 11 гле, после озбиљнога и зрелога размишљања. тај хришћанин посвећује евоја срества на то, да преобрази то неблагодарно земљиште, да учини ту пустињу плодном, да научи те људе и жене на полудшзље, на труд, који награђује и узвишава нраветвеност, на труд, којц лијечи губу сиро маштва. Он подиже ондје фабрику, коју почиње управљати по хришћански, т. ј., почиње гледати на своје раденике, као на људе и своје помоћнике, а не као на живе точкове или оруђа; и ондје, гдје је господарило спромаштво, гдје је окржљавило и болеено становништво, одјевено ритама, оспоривало један у другога оскудне производе безплодног земљишта, ондје се већ чује весели жагор плодотворне дјелатности; каменити дом замјењује тијесну и нездраву собу, гдје дјеца живише заједно са стоком. За тим се јавља. храм и школа и то ДЈело, које би могуће било назвати свјетовњачким, показаће људима, да је, по праведним ријечииа аностода Павла: побожност корисна за свашто, имајући обећање живота садашњега и онога који иде (1. Тим. IV, 8). Кад је таково својство труда, који ће се еавјетовати с Гоеподом, то који ће се човјек усудити да каже, да он не може на служење Богу умножити добивених од њега дарова? Ништа није искључено из живота човјекова, осим гријеха. На прилозките на служење Господу све ваше способности и све ваше моћи, — ви, који ме слушате, нарочито ви, младнћи и дјевојке, који ее налазите у добу широких нада, великих планова, имајући пред собом сав животни пут, који ми већ пријеђосмо на половину! Зар ви хоћете да се налазите међу бескорисним и гатетним паразитпма, међу онима, који ништа не придобише за благо вјере и љубави, за подвиге преданости и племенитоети, којима се одређује иетинито богатство ? хоћете ли да припадате броју људи весеља и користољубља, броју људи лијених и непродуктивних? Те људе Данте, велики пјесник срео је код врата паклених, и ево како му његов путевођа описује њихово вјечито стање: „Несретно је стање тих жалосних душа, које живише без стида, но и без похвале. Оне су придружене презреној гомили оних злих духова, коју, ма да се и не бунише против Бога, но и не остадоше Му вјерни, и живљаху сами за себе. Небо их одбија, да не оштете његове красоте, но и пакао такође гнуша се њиховог ништавила и не прима их у своја њедра. Свијет не сачува о њима спомена. Праведност и милосрђе презиру их. Нећемо говорити с њима, но прећимо поред њих и погледајмо, шта је пред њима." Хоћете ли да избјегнете тај стид, презрење, то ништавило? Отворите ваша срца, отворите их сасвим задахнутоме духу јеванђеља! И ви, који оплакујете пропали и изгубљени живот, почните опет вашу младост и препородите се новом надом! Браћо! Једна је битка изгубљена, но ми имамо још времена да добијемо другу! Побјеђепп у борби са животом! Ви, порочне и пуне сумње душе! Жалосиа срца! — Па посао! Докле сунце свијетли на вашем хоризонту, докле јеванђеље, то сунце ваших душа, вас освјетљава, докле је у вама ма и капљица живота, има још времена- да се надате, има још времена да опет све почнете, има још времена да рачунате на Онога, који исправља, препорођава, обраћа пустињу у врт и поставља воду да иде из стијене. Љзар бијаше мртав и хладан и већ заудараше у гробу кад му Христос рече: Лазаре, изиђи на поље (Јов. XI., 4.3.)! ТТТто ее свршило ондје, то треба да се свршава свуда и у сва времена: Јасам васкр-