Источник

Бр. 4

ИСТОЧНИК

Стр. 55

НЕЗБАНПЧНО.

Иреглед битвеЉака или извора о дабарским , епископимаи дабро-босанским митрополитима. Од Митрополита X. Савве. (Наставак.) Мелентије Миленковић до 1740. (Нема га у Неологосу). Наименован послије Мојсеја Петровића 1712. или 1713. Кад се примио епархије, ја незнам. Написао је својом руком устав или уредбу за сарајевску цркву, која почиње овако: ,,Кога пр -квлдгаго иже вћ Троици сеетои слакил^лго, и виагос /1овжЈел1к Еллжен -кишаго и>тцл и Госиодинд лшго плтрјлр ^а вгки (гервц -ки н пол!орскои зе ,или Господинл МоУш, и вллгоскизволенУшк вскго СКАШ^НЛГО СкВОрД II ре0СВА1ЦЕНИ\К Др \|{р«0Вћ, П0 0СТЛВЛЕН1И ЖЕ СаЛ10)(0ТН0Л»к преосвАш,енлго Госиодиил н врлтл нашего ЛАИтрополитд пр^кжде вувшаго Еосан= скаго Госп. Жоисеа вкспрјелшици вв1\ол1к Л1ћ1 стме л^итрополје Длклрскје, иже ил»е> н ^ јтса и Е ослнст , пршдоргик зд-к вћ прев мвателное нллш трвжиил ,ное лтксто (Јлрлево" итд. (сљедује уредба тичућа се цркве и свештенства ради прихода). ,,1. — 1$ша 1717. Жилостик» ЕожЈек> Д1елегГе /Ннтроиолитк Косни и Длвр8, писа своек* рбконо". Преминуо је 24, децембра 1740, и саранио га је патријарх пећски Јоаникије Карауа (Грк), лицем на Божић. Но „Општему Листу" (у патријаршији пећкој), смрт Мелентина као да је била напрасиа и тајанствена . .. . На Кормчији сарајевској стоји биљешка: да је управљао „27 л'кта и 6 л^-ксеци": али на другој Србуљи у истој цркви има слечна, али опширнија заииска, у којој стоји: да је управљао 26 л-кта и 5 /и^ксеци, што и ја мислим да је правилније (Види „Шематизам Дабро-Босанске Митрополије за 1886., и „Гласник" 63, стр. 204). Оставио је лијеиу усиомену у народу, а особито што је Архангелску цркву проширио, иконе и темпло набавио и позлатио, које су и данас у доброме стању. Гаврило Михић 1741—1752. Роз,ом је из Сарајева, (од његове породице још има чланова у Сарајеву, но сиромашног стања). Рукоположио га је злогласни Јоаникије Караца. У опису књижице М. Гомионице од јеромонаха Германа, у IX. и. X. свесци Источника за 1891.. стр. 372 има ова записка на Минеју за мјесец август: „Л'кт4 Г осиодна 1741. тогдл постаки се на владичанстко Гаврило лштрополитк Бо= санскп по престаклеши Житрополита КиркЖнлетЈл". За Гаврила Михића „Општи лист" вели: да је био чов]ек „к>ик и не созр'кла рлз8/иа", а при том и „гонителк кластолквја" (т. ј.