Источник

источник

љубитељ властољубља). Даље се ту казује, да је многе пакости чинио патријарху Атанасију (1747) и хтјео га истиснути па да сам заузме пећски нрестол. Те је интриге он чиаио колико но својој тежњи, толико и по интригама и подбадашем Јоанићија Караџе, који се налазио у у Цариграду као митрополит Халхидонски, — пошто је оставио пећку патријаршију. Доцније је постао цариградским патрнјархом, но за мало, јер јз збачен и прогнат био у св. Гору. Послије се повратио у Цариград и на Халки острку подигао манастир, ђе је и премииуо (Види опширније у Требекићу календару). Тужбе патријарха Атанасија, свештенства и народа, а особито сарајевске општине код Везира Ћуприлића, учине те Гаврило буде лишен епархије, као што се то може ви^ети из записке на Србуљи Златоустовога слова на усјекновеније. у сарајевској цркви : ,,Ек л'кто ГосиоднЈе 1752 Маиа 31. клирк сватие црркки сарлевскјб еднод^шно с целим ћ нлцодо/ик Христмн к са(швш\ г к јзврашб на нерстолк косанскои /иитрополји чдснеиша и преподокнејша Двку и Лр\ил<лдрита стј« Лкителеи стоВспжски ЛЛвскЈЕ гна гнд Ш јс И л Лазлревича Уеролкшаха. — Кк л-кто гне 1752. лнсеца — /Идјд Д. (4) шзложнт с престолд кослнскје /Интронол1и Гаврила ЛЈи^ића кк Тракнике прн корте (порте?) светллго гпа кезира Лхл»ет«11аше ЋВпрмЈЂд, \ оглаишт вк Оарлев'к при с8дискол<к дош сего л^есецд вк 10. тј денк. Идјсји ЛазарЕкпчк 11. Д1. прдвослдвнј ДИтрополЈт к Дакдрскј и ксеи Еосни китк оскЈдш,енк кк пдтрјдр^ш серкскои гполш Лданлс1ел»к 2 Л1К > пдтрјдррл^к ©ервскј/ик, кк л-кто господне 1752. имнјд 22. дшд. ПрестакленЈе его преосвЈдш,енствд л'ктл господнјл 1759. года, Фекр^арјд 2 Г0 кк Оардеве, кк дни клаженејшаго и скетејшаго гнд гпд Кнршла ктордго, др^јепнскопд пекскдго, патрјдрхд сервскаго". („Глас". 64 књ.). Али Гаврил и опет није мировао! — Г. Архимандрит II. Дучић у IX. књнги својнх књнжевних радова ставл.а Мнхића на 29. број пећких патријараха, и то послије Атанасија. Ми ћемо из „Општег Листа" пренијети оно што се односи на свргнуће Гаврила Михића са босанске епархије, као и његово грамзење за пећки престол: „Гдкрил же Еосднскш «1це жив8 с8ш,8 госнодјнУ Л^анапко кишереченолАБ зд нре/иногал д-кла № ндрода штВжденк у везнрд Ћ^прилиЂа и лишенк епар\Је, по то.ик зд-к (т. ј. патријаршији) и № иатршдр^д, н сбждел^к ш три дрхЈереа и пдтрјдр^к, н низложенк Ш (избрисана једна ријеч) зд трн д 'клд его: перв-ке здш,о реетсА нд пдтрјдр\к гвон\к и нроч8к» крдтјк> бт-ксндетк; кторое. Јако егда ^иротонјк (н овдје избрисана је једна ријеч) неиричеш,аетсА; третЈе, ночто нар\е (?) носитк а свое косе криетк, н кише аш,е ктцј желаетк знати да чтетк вк кдндип/к. 11 тдко н не сдлјо непокоренк г,к1стк и'ка!,е<иб с8д8, но ндд"к/лсА нд скоего келикдгш х°А ЛТЛА фрднцбскаго влчјиз