Источник

Стр. 186

ИСТОЧНИК

Бр. 12

крштења у крило Христове цркве, а за тим исти постаје учесник и других хришћанских тајни према потреби, жељи и могућности. Карактер општега васпитања дјеце од стране родитеља јасно се означује овим ријечима св. апостола Павла: Отцм, не раздрлжлите чјд г к сеоих^к, но воспитоваитЕ и \- г к ктх наказ <1Н1и и оучеши Госиодни (Јефес. VI, 4). Суровост и прекомјерна строгост према дјеци, која се на жалост понекада употребљава, производи код дјеце то, гато апостол разумије под ријечи: „рсздражавања". То раздражавање порађа код дјеце гњев и љутњу, и онда се ту о синовљој љубави не може ни говорити. У мјесто тога препоручује се родитељима, да своју дјецу васпитавају у у учењу и настави Господњој. Израз у у ч е њ у на први поглед, као што се чинн, говори о развићу само умне стране код дјеце и о обогаћењу њиховом са знањима — ва што се у данашње вријеме највише (и можда једино на то) и своде бриге родитељске. Међу тим грчка ријеч: г.х>бе.'.х, а још јасније латинска ,,(118С1р1Гпа", која стоји у реченоме мјесту апостолске посланице, више се разумије и односи на васпитање воље код дјеце. И без сумње је, да је васпитање воље дјело од прве важности, које се код дјетета у читавом доцнијем животу показује. Обогаћење пак дјетета са теоријским знањима ствар је од другостепене важности, у сравнењу са реченим; и када постоји оно прво, тада се ово друго лакше постизава. Но особито се треба побринути о васпитању дјеце у настави Господњој. Са начелима Христове вјере треба дијете постепено упознавати, и то треба да почне одмах, чим дијете могне схваћати и разумијевати. Први су учитељи дјетета, разумије се, родитељи и остали сродници, који се налазе у непосредноме додиру са истим, но на првом су мјесту родитељи, а особито мати, која је увијек с њиме. Учење се предаје ријечима а највише дјеломРелигиозно морално владање родитеља, које је увијек пред очима дјеце, највише утиче на њих. Но како од дјетета може постати прави човјек и граЈјанин само тада, ако су се родитељи како ваља бринули не само о његовом умном и религиозно-моралном напредовању, већ и о његовом правилном физичком развитку, то се због тога и ово пошљедње не смије занемарити, јер друкчије дотична особа не ће моћи ништа постићи ни са умном ни са религиозно-моралном висином. Ако одношај родитеља према дјеци у опште буде правилан од почетка до краја, то ће без сумње и дјеца са своје стране одужити то родитељима својим са добрим осјећајима: љубављу, аоштовањем, послушношћу и другим, — осјећајима, који не ће престати ни онда, када већ дјеца одрасту, те и сама постану родитељи своје дјеце. 0 тим осјећајима и потреби истих код дјеце према родитељииа, говори често и само св.