Источник

Стр. 298

ИСТОЧНИК

Бр. 19

Ето тако је та црква била у Језеру све до 1878. год. док окупацијона војека у Босну не пријеђе. На молбу грађана и дотичног свештеника, дозволи тадањи генерал Зах, да се та црквица привремено пренесе на градски бедем бихаћки. Када се град бихаћки раскопавати почео, црквица та мораде се по ново развалити, те спустнти на оне исто мјесто гдје је и прије била. Но, пошто се осјетила потреба, да се већ један пут и у граду сазида нова црква, а пошто оно мјс:сто. на ком је стара црква смјестита била не бјеше подесно да се, на њему нова подигне, то је висока земаљсва влада откупила једно од најљепших мјеста у граду, да се на њему нова црква сагради. Да опиеујемо све оне тегобе, које је сиромашна српско-православна црквена општина бихаћка имала нодижући ову велељепну богомољу и то за тако кратко вријеме, одвело би нас далеко. Ми ћемо овдје само напоменути, да особиту хвалу и признање ова општина заслужује, тим више, што она при почетку градње те своје цркве не пмаде више него само 2000 фор., премда је црква до данас потрошила неких 86.000 фор. Као што рекосмо до окупације срцско-православна општина бихаћка није имала ништа, а данас, хвала буди заузимању поједпних патриота, она има покрај своје врло лијепе српске школе и своју нову цркву, која својом величином не опсиже много, али својом љепотом и солидности своје грађе мало јој је равних, не само у нас у Босни, него и у другим земљама. Стил јој је византијскоромански са једним прекрасним кубетом и два звоника. Она је сва на сводовима, као да је од једног камена срезана. Покривена је цин-плехом а потпођена цчментциглом у три боје. Висина цркве досиже од земље до на врх крста, на највишем кубету 30 метара; дужина јој је 25 метара, а шнрина 16'бО метара. У њу је дала висока земаљска влада до данас 12.000 фор. у готову, прилози из Босне и Херцеговине износе 2000 фор.; раоота 2000 фор.; околина бихаћка и град Бихаћ дао је неких 20.000 фор. Осим тога дала је високх земаљска влада и све црквене утвари, као и књига у вриједности од 1300 фор. Да је ова радња тако брзо напредовала, особита заслуга припада овдашњем окр.ужном управитељу и владином савјетнику госиодину др. витезу Берксу, као и господину котарском престојнику Коцију. Осим тога била је ова општина сретна и у том, што је управа градње повјерена Србину Босанцу, младом инжиниру господину С. Мирковићу, који је много што шта у плану, особито у унутрашњости цркве измијенио и ио православном типу дотјерао; јер ваља зиати, да је план ове цркве правио иновјерац, и ако добар стручњак, опет не онај, који се у градњи православне цркве потпуно разумије. У распореду за освећење цркве, било је означено, да ће се ћБегово Високопреосвештенство господин Митрополит Николај дочекати на Дреновом Тијесном, а то је на путу идући из Крупе у Бихаћ Па пошто је тај план преокренут, због тога, што је господин Митрополит ударио из Глајхенбера преко Xрватске, то је дана 25, јула народ околине бихаћке, грађанство и чиновништво поврвило на Заваље, да дочека свога црквеног поглавицу. Лијепим бројем бијаше заступљен при дочеку нагаега Ђубљенога Архијереја и народ од свију другпх вијера. Било је ту око 40 кола сретиоца, осим коњаника, који су ишли два и два са царским и српским заетавама. У 5 сати огласила су звона са цркве у Заваљу, да долази високопреосвештени госнодин Митрополит.