Источник

Бр. 19 ИСТОЧНИК Стр. 299

Први Га на Заваљу поздрави вдадин савјетник, за тим мјесни српскоправославни свештеник небљушки па онда римо-католички жупник заваљски. Испред српско-православнеопштине бихаћке, поздравио је госп. Митрополпта на Заваљу одборски члан г. Пајо Грбић овом добродошлицом: „Ваше Високопреосвештенство! Сретним се сматрам, да могу Ваше Високопреосвештенство у име српске општине поздравити са: добро нам дошли! Тим смо срећнији, што за поглавицу имамо сина једнога племена овдашњега народа, кому је срећа и судбина донијела да вам будете старјешина и заштитник онога што нам је најсветије: вјере наше, народности српске и наших обичаја, те народне традиције. Долазите нам, да нам нашу светињу осветите, које смо уз наше моралне и материјалне спле, а под заштитом нашега најмилостивијега цара и господара Франца Јосифа I. а уз огромну помоћ високе земаљске владе, а уз искрене савјете и заузимање господина др Л. пл. Беркса савјетника земаљске владе еаградили. Пуни наде, да ће Ваше Високопреосвештенство штитити народне светиње и протурити их у недогледну будућност милом нашем српском потомству, вјеру нашу очеличити, српску народност раширити и оживити; народ свој заштитити. Кроз ово у том смјеру дајемо излив наших осјећаја, као врућу синовску љубав спрам Вашег Високопреосвештенства, нашег црквеног поглавице. У то име нека Бог поживи ВашеВисокопреосвештенство на срећу овога нашега српскога народа, живили!" Нослије тога кренула је пратња у Бихаћ. Када се Његово Високопреосвештенство приближило Бихаћу, зазвонила су звона, а топови почели пуцати. Пред црквом био се је искупио многобројни народ, како из града Бишћа тако и из околних села. Школска младеж, дјевојчице у бијелим хаљипама, била је поставита у два реда. Пред ново саграђеном црквом поздравила је господина Митрополита ћерка овдашњег грађанина г. Ђорђа Калабе са врло лијепом бесједом. Пошто је високопреосвештени Господин ушао у цркву и очитана обична јектеннја, поздравио га је протопрезвитер бихаћки госп. Коста Ковачевић са слиједећим говором: „Високопреосвештени свети Владико! Овдје у овоме новоме дому Божјем, који је подигнут са трудом народа српско-православног, са великом и обилатом помоћи наше високе владе, са добровољним прилозима наше браће сународника у нашој домовини и изван ње, а под утиском најрадоснијих осјећаја ступам преда Те, да Те поздравим испред сакупљенога мог милог народа, вјерне пастве Твоје, испред свештенства овог протопрезвитерата, испред српско-православне општине наше, који сви жељно ишчекују долазак Твој, ишчекују да виде свога љубљенога архипастира, који ће их упутити и научити у оном, што је мило Богу, цару небеском, што је драго и по вољи цару земаљском, што је корисно народу српско-православном Твоје Богохраниме архидијецезе Дабро-босанске. Високопреосвештени Владико! Приповиједају, да стари народи имађаху обичај излазећи пред своје великодостојнике стерати пред ноге њихове скупоцијене одоре, и бацати преда њнх мирисаво цвијеће и зелене гранчице, да би тим исказали своје високопоштовање ономе, који им долази. Али ми високопреосвештени и свети Владико изиђосмо преда Те са искреним, радоснпм и топлим осјећајима, стерући Ти мјесто скупоцијених про-