Источник

Стр. 300

источник

Бр, 19

стирача љубав, мјесто мирисавог цвијећа и зелених гранчнца оданост и приврженост нашу синовску ; јер ријетве су прилике код нас, да мн виђамо у нашој средини свога поглавицу, особито таковога као што еи Ти св. Владико, којн си се одњихао у оној истој колијевци српској наше Крајине љуте, која не само да је слична него једна те иста са оном, у којој смо се и ми љуљали и српско млијеко добијали, и уз коју су нам мајке пјевале пјесме милопјевке, учећи нас да будемо људи и Срби, да будемо јунаци, родољуби, да будемо Хришћани и вијерни царски држављани, без којих својетава Србин није Србин, ни потомак светога Саве, Милоша и Марка Краљевића. За то '1е молимо св. Владико, да нлс Ти који си крв наше крви — благословиш са својим светим архијерејским благословом, да нас научиш, да нас упутиш у свему оном што је добро и корисно, што је племенито п узвишено, а ми Ти синовски обећавамо, да ћемо Твоје очинске савјете слугаати, те им се свагда покоравати, јер смо увјерени, да ће нам они корисни бити, као најдрагоцјеније благо овога свијета. Да благословиш наше миле и драге земљорадине: да им жито роди, да им коло ходи, да им буде пун тор п обор, те да су задовољни са својим и у зноју своме стеченим иметком, да су задовољни и судбином, коју им је свемогући Творац опредијелио. — Да благословиш грађане наше драге т. ј. трговце и занатлије, да у евојим радовима буду марљиви, правични и поштени, јер само онај иметак, који је са трудом и правичношћу стечен, Богом је благословен. Да благословиш своје вијерно и одано Ти свештенство, да устраје у тешком и мучном свештеничком положају своме, да буде бодри чувар вјере своје православне и народности српске, да буде народу своме примјер: побожности, искрености, истинитости, патриотизма и свију оних врлина, које прави и побожни Хришћани испуљавати требају. — Да благословиш нашу милу и драгу дјечицу, нејач и подмладак нам народни, узданицу нашу, да им Вог дадне да буду здрава и весела, да слушају и да се покоравају својим наставницима, родитељима и свима старима. Да се владају по примјеру дванаестогодишњег Христа Спаса, који им је сам са животом својим показао како треба да се у жизоту владају. И ми високопреосвештени и св. Владико тврдо увјерени, да ће Твој свети и архијерејски благослов услишан бити пред пријестолом свевишњега Бога срдачно Те поздрављамо и кличемо Ти сретно нам и добро дошао!" На овај поздрав одговорило је Његово Високопреосвештенство кићеним ријечма, захваливши се општини и народу на лијепом и гостољубивом дочеку. Послије тога отишло је Бзегово Високопреосвештенство у одређени Му стан, да се одмори од дугог путовања. По одмору дошао је по нова у цркву и одслужио вечерњу и приуготовио св. мошти за сутрашње освећење. У вече позват је високопреосвештени господин Мптрополит са још неким впђеним личностима на вечеру код велеможног госпо дина владиног савјетника Беркса. Сутрадан на 26. јула, високопреосвештени госп. Митрополит осветио је храм и одслужио службу Божју на најсвечанији начин. При освећењу присуствоваху 9 прота. 20 свештеника и 3 ђакона. Многобројни народ бјеше се тога дана слегао у Бихаћ, да присуствује архијерејској служби и да види свога духовног поглавицу. Кум цркви био је велики српски добротвор г. Марко Добројевић из босанске Крупе, који је до данас на олтар