Источник

Бр. 19 ИСТОЧНИК Стр. 291

ез:

О узроцима опадања и срествима подизања ре71игијозности у српском народу. Реферат јереја Светозара Грубача, пароха Горњо-Средпчкога, на свештеничком сабору у Беловару, 1897. г. (Свршетак.) Љепшег руковода, боље инсгрукције, браћо, не треба нам за рад наш, него што је ова красна окружница ВВеговог Високопреосвештенства дијецезана нашега епископа Мирона, издана о Духовима 1893. године, под бр. 65/През. Каква је снага, каква ли моћ у ријечима: „Размишљали смо доста пута о томе, како би се народ нанг покренуо, да боље полази свету цркву своју, и дошли смо на ту мисао, да би најпрече било, да се младеж нагпа тпто бол>е утврди у науци вјере и да научи добро пјеније црквено. Кроз то би се повратио код младежи наше дух и оплеменило срце, и она бп онда и боље и радије полазила свету цркву своју, а за дјоцом својом пошли би и старији њихови." Ја са, браћо, иокушао ове жеље и мисли архииастира нашега у нарохији горњо-средичкој у дјело привести и могу отворено рећи, да сам красан успјех постнгао. То је добро познато нашем окружном протопрезвитеру пречасном господину Ј о в а н у III тековићу, а преко њега познато је и Шеговом Високопреосвештенстау епископу Мирону, који је благоизволио напредак младежи у науци вјере наградити са сто два комада поучних књижица, па оида писменим признањем својим похвалити рад и труд око напретка тога. Поред катихизације, од велике је користи у дјелу религијозноморалпог васпитања народа нашега п р о п о в и ј е д а њ е с л о в а б ож ј е г а, и за то је рекао св. апостол Павле: Не може се вјеровати у онога, о воте се није ништа сдушало, а не може се ни ч у т и а к о к о н е у с п р о п о в иј е д а." Проповиједање, дакле, неопходно је нотребно, не само за душевни него и тјелесни живот сваког Хришћанина. Та религијозно-морална поука упућује и утврђује л.уде у вјери и тиме тече душевно благо, а моралом облагорађава душевни живот на зем.љи. Ово је срество, које има дјеловати на сву паству, без разлике узраста и година, и поради те и такве цијељи, добила је црква Христова име: „школа мудрословља," „духовно училиште" и вселенска гимназија." У дјелотворном одношају са проповиједањем слова божјег стоји живот и владање свештеника као учитеља. „ 1Пта ти мудрујеш — вели свети Златоуст —- кад учиш ријечима, лако је филозофи-