Источник

Бр. 19

ИСТОЧНИК

Стр. 295

Овијем свршујем, браћо, данашњи свој реферат, па уједно желим, да нам Бог даде снаге и духа, да, по ријечима св. апостола Павла, „у свему покажемо се као слуге Божје, у т р пљењу многом, у невољама, у биједама, у тјеснотама (2 Кор. 6, 4), у труду и послу" . . . (2. Кор. 12, 27), држећи свагда на уму да ,,н и т и ј е онај ш т о, који сади, нити онај, који залијева, иего Б о г, који даје те расте". (1 Кор. 3 7). Велика је и света мисија, на коју смо позвани, та нас зове на посао, радимо, а „у раду је живот, у напредовању срећа и благостање"! Прилике јудејског народа у Јудеји око 26. г. Појава св, Јована Крстите/ва. Из дјела П. Дидона: Исус Христос. (Наставак.) Нолитичке и вјерске прилике, које се од више него сто година збиваху у Палестини, у државици Јудеја, бијаху но положај њен све то опасније и ускораваху пропаст њену. Борбе пошљедњих Асмонејеваца, заузеће Јерусалима Помпејем нанменовање Иродово краљем нове основане Јудеје, поганичка и тиранска политика овог Идумејца, његово насртање на вјеру, раскомаданост његовог краљевства, десет годпна насиља и грозоте Архелајеве преображај прокураторства у државну покрајину, заклетва вијерности поганику цару, плаћање данка сваке године у знак ираве, ропске покорности, присутност римских прокуратора и њихова деспотска управа; — све ово, што чини жалосну иовјеспицу јудејског народа од године 64., све су то удари за и онако ослабљели народ. Нема ни једног једитог родољуба, који није био увријеђен у страсној љубави спрам отаџбине и вјере; неизмјерно велика жалост обузе цио народ; на свима се познаје и види бол са губитка независности. ЈБуту рану није задала побједа поганичке силе, него повреда њихова слободна култа. Велика већипа би се још помирила била са тим. што је потпала иод туђу власт; али нема такога, који мирно сноси терет савјести, сваки болује под таквом владом, која срамоти свети закон 1 ). II доиста најсветија је од свију слобода свом Богу служити. Никоја друга нема дубљег и јачег корјена у срцу човјекову; и између свију народа не ћете наћи ниједног, који је свом Богу и закону био оданији, него јудејски. ') Соп1;га Арр. 1, 22.