Источник

Стр. 296

ИСТОЧНИК

Бр. 19

Времена су давно прошла, кад се Израиљ дотицао идола, и вјероломним отпадањем од Јехове слушао громовне клетве пророка. Вјера, и ако зло схваћена, била је његова најслађа страст; она је тако рећи прешла у крв овога племена, она му би као отаџбина; њу бранити стајаше народ вазда спреман, нншта га није могло толико узрујати, као осјећање, да когод вјеру његову презире. Рим је знао то. Прва два цара Цезар н Август знали су са тим рачунати. Али и покрај тога њихова умјереност није могла нзбјећн све сукобе. Потра:кнвање управе наилазило је сваког часа на отпор јудејскнх захтјева. Повишење годишњег данка, само за се, бнло је трајни узрок сударима. Тиверије првих година наставио је политику својих предакаДобар пастир, тако је обично говорио у егоистичној мудрости својој, стриже своје овчице, али он им не дере кожу 1 ). Он није трппо често мијењање прокуратора; јер добро познаваше велику и корјениту поквареност људи — среброљубље. Што се тиче овог пошљедњег, суд његов нсказан је у ово неколико ријечи: ,,Ако отјераш мухе, које сисају крв на рани човјечјој, пошто су се већ наситиле, доћи ће друге на њихово мјесто, још гладне, и сисаће на рани с обновљеном грамзивошћу " 2 ). Отприлике десете године његове владе саблажљив један догађај опасно ]'е узбунио римско племство. Неколико Јудеја наиме веома се огријешише пријеваром и шарлатанством, и ухватише их још за рана на дјелу. Стара мржња, која је увијек тињала дубоко у срцима поганика, разбукта се сад у страшан пламен и управн се протнв цијелога народа. Министар Сејан, као први званпчник у држави, дао је први очита израза тој мржњи и заклео се, да ће овај гнусни род истријебити са лица земље. Старац Тиверије, као увнјек, био је на острву Капри и пустио је свог министра, да ради. Јудејске насеобине наскоро осјетише реакцију онога, што се у Риму догодпло; и Пилат би изабран, да око 26. године до^е на мјесто Валерија Ррата. Прокуратори, који за двадесет година управљаху земљом, избјегаваху одвећ јако повриједити вјерско осјећање. Никад на пр. нијесу они донијели у Јерусалим заставе легија, на којима бијаше слнка царева. Ова обазривост чинила се Пилату као слабост. Кад је он насгупио звање, први рад му бијаше насиље и уврједа. Он заповједи, да посада ноћу у"ђе са заставама у град. Чнм народ за то дознаде, појури у гомилама из Јерусалима у Кесарију, опколи Пилата, и држаше га тако пет дана и ноћи, и преклињаше га, да земаљска пш^ша уклони из

') ТасН. Аппа1. 11.

2 ) Вие1. ЈТего 32.