Источник

Стр. 12

источник

Бр. 1

Па како треба да живимо, како да употребимо то дато нам вријеме за живљење? — Одговара нам ев. Апостол: ЊкКп&оиу крмта, акш днн лКкаки 1 Ктк (Еф. 5. 15). Ваља нам живити не као немудри, него као мудри; ваља нам пазити на вријеме, јер су дани зли! Мислим, не треба да вам о том много говорим, да су дани, у којима живимо одиста зли, кад је многи од нас, кад смо сзи осјетили, како су тешке бриге и невоље овога свијета, како нас на сваком кораку сусрета искушење, те, ко је слабији, подлијеже кушању и сили његовој — изгубљен је . .. а тек неколико, врло мало њих му се отимају из окриља и чељусти његове. Зар нијесу дани зли, кад се толико тужимо на тешко вријеме? па говоримо, како је некад боље било. Али, богољубазни моји, није ли та тешкоћа времена само привидна? Може бити нама ее само чини, да је вријеме тешко и дани зли? Може бити, дани су они стари добри дани? а ми емо може бити друкчији, те мутним оком свуда видимо само црну тугу и јад? Испитајте себе добро! Завирите, какво је срце у вас, да како год срце није што ружно и прекомјерно зажелило? може бити вола ближњега вашега? или слушкињу његову? или жену његову? или ма шта, што је ближњега вашега? Огледајте се у огледало душе своје и савјести, па видите, да вам откуд око ваше не види већи комад у ближњега вашега, те се сневеселило срце ваше, незасићено и незадовољено у жељи својој, и око ваше због тога изгуби пут живота, те неки лутају по мраку незнања, тужећи се на вријеме, да је зло, да је тешко, да је некад боље било. 0, кад би се такви људи вратили цркви и Христу њеном ! Он је пут и истина; Дух би их Нзегов научио свакој истини .. . Јесте ли испитивали срце своје? Јесте ли протрли очи своје? Јелте, да много узрока има и у нама самима, те нам изгледа, да су данн зли. — Али дани су доиста зли, јер брзо теку, и пролазе један за другим, брзо и хитро као мисао у човјека, прођу, прохује, да се никад више не врате . .. а старост дође, па куцајући нас по челу пита, гдје је била младост? па се вајкамо доцније за почињена дјела, тужимо се на вријеме и говоримо, како су тешка времена . . . а овамо, то је исто оно етаро вријеме, које ]е некад текло у доба благочастивих мужева, хришћанских отаца и светила цркве наше; то је исто оно вријеме, које је провејавало вијек вијерних апостола Христових и апостолских мужева и мученика за свету вјеру Христову — само ми нијесмо онакви хришћани, какви су они~били! Ово је исто оно вријеме, које нас је као невину дјецу из утробе материне примило у наручја своја — само ми више нијесмо невинашчад мала, јер нам је срце пуно злобе, пакости, блуда и пијанства . . . вријеме је ово исто оно старо вријеме — само се м и измијенисмо, те у времену не познајемо вријеме и не пазимо на њега, а дани су зли! Тога ради не будите неразумни, него познајте, што је воља Божја, И не опијајте се вином. у коме је блуд, него се испуњавајте духом; и на мјесто скаредних и Богу мрских пјесама, којима су вам уста ирепуна, говорите међу собом у пеалмима, у појању и пјесмама духовним, пјевајући и припијевајући у срцима својима Господу! Жене да слушају своје мужеве, а мужеви да љубе свзје жзне; дјеца да су послушна родитељима, а родитељи дјецу добро и хришћански да васпитавају! — Слуге! слушајте своје гоеподаре, а ви газде! будите милостиви слугама вашима, оставите пријетње, јер знајте, да је и вама самима и њима господар на небесима, и он не гледа, ко је ко. Обуците се свиколици у оружје Божје, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога; станите^опасавши бедра своја