Источник

Бр. 1

Стр. 5

према вјери и цркви, те се на по неким мјестима налазе и такови, који нити похађају црквена богослужења, ннти пак примају вјерске благодати. Овакав начин борбе носи у себи клицу опасности и за вјеру и за народност, јер одкрене ли се један пут прости народ од цркве, онда ће се нослије тешко цркви пократити, па макар то и његове во:ђе учиниле, а шта ће од народа српског постати, кад од светог православља одступи, не ће бити потребно да нагађамо, — историја нам у том погледу позитивног одговора даје. Одговорност за пошљедице пред Богом и српском будућношћу носе на својој души они, који неразумно напуштајућн српске светиње, мисле, да ће им тим начином најбоље послужити. Ово би била слаба али вијерна слика нагаег стања у овој културној борби, и сада било би умјесно, да ладно посмотримо њен ток; да проучимо учињене кораке, и да примимо онакав правац у будућем дјеловању нашем, који би нам највише користио, и који не би за собом вукао пропаст и религијозну и народносну. Рекосмо већ, да у сваком раду нашем, треба да нас разум руководи. Страсти, тјесногрудост, надувеност, тврдокорност, тежња за славом, све су то рђави помоћници и приватном човјеку, а у општим народним створима управо произвађају сигурну пропаст. Одушевљење је лијепа особина нашег бића, али оно у неприкладним приликама произвађа несрећу и неуспјех. Нпти је патриотски ни цјелисходно, да се као дјеца прћимо и окрећемо од оних светиња, за које се боримо, ни да захтјевамо оно, гато нам се дати не ће и не може, те да самој ствари дајемо онакав изглед, као да нам и није стало до тога, да што постигнемо, колико до тога, да ларму и буку правимо; и на пошљетку није ни паметно да напуштамо 0110, што имамо, у нади да постигнемо оно, што немамо. И ако би приватан човјек могао оно што нма рескирати па да добије више, у народним стварима пак не смије се играти \ т а Бап^ие. Морал овакове борбе требао би да буде: чувај оно шта имага као зеницу око свог, а уложи све силе своје да постигнега оно гато немаш и што ти је потребно. Ово би био начнн озбиљних л.уди, који би и постигли несумњиво оно, што им је потребно, и који би савладали оне сметње, које их на том путу сусрећу. Пркос и исграјање на погрешном становишту само су зиаци незрелосги за озбиљан н успјешан рад. Ступајући у нову годину поучимо се недаћама у старој годнни, иомолимо се нашем добром небесном Оцу, да нас сачува од искушења, да нас учврсги у љубави према св. православљу и српском имену, да нас умудри да на овом свијету идемо оном стазом која ће нас одвести 1гг