Источник

Вр. 3 ИСТОЧНИК Огр. 45

с а скрушеним и смиреним срцем и молимо Му се с вјером и покајањем о гријесима : Оче небесни! Сагријешисмо небу и Теби, — и Он ће за нашу вјеру и покајање ради страдања и смрти на крсту Исуса Христа спастч нас од вјечне погибли и примиће нас у своје царство небесно, гдје радостима нашим неће бити краја. Амин. У Иригу, 1899. По руском Григорије А. Николић, парох. Р а з н о. На чему се писало у давнини. Почетак писмености приписују Мисирцима, јер сви споменици, који су се до сад нашли, чак и најстарији, пуни су хијероглифа. Њихови храмовИј обелисци (четвртаст камени стуб, на врху зашиљен), покривени су били символичним писменима, које су нацртали њихови свештеници. То су биле изрезане фигуре које су престављале час ствар, час један глас. Божје заповијести, које су дате на Синајској гори, биле су написане на таблицама од камена. И послије проналаска писмена, Грци и Римљани биљеисили су на дуваровима извјесна дјела своје епохе. Свједок томе је Поливије (204. прије Хр.) и рушевине Помпеје. Римљани су на камену или мрамору писалп обвезнице, објављивали извјесна дјела или писали календаре, који су били изложени сваке године на публичним мјестима. Ови календари имали су облик коцке и сваку од четири вертикалне стране, испуњавало је једно тромјесечје. Кад је у средњем вијеку ушао у употребу пергаменат, камен се као и данас стаде употребљавати за надгробне натписе, а по некад и читави закони би се резали на дуваровима цркава или општинских зграда. У Италији има доста такових споменика. И л,раго камење има за историју важности; египћанскн гундевали, старо рпмско и грчко прстење пуно је важних натписа. Метали су такође играли велику улогу у историји писања. У књизи Јова (XIX.) налази се ово мјесто: „0, кад би се написале ријечи моје! кад би се ставиле у књигу! Писаљком гвозденом и оловом на камену на вјечни спомен кад би се урезале!" (23, 24). Ово нам свједочи да је и олово служило за писање и то још у најраније доба. Прије нроналаска папируса писало се на танким листовима од метала, које су скупљали обмотавајући их један по врх другог. Грци као и Егрусци употребљавали су печену земљу или тугле за гласачке спискове и за само гласање. Што се биљног царства тиче, ваља споменути на првом реду дрво, које се употребљавало још прије 5000 година, ако је вјеровати старини и садржају славне јаворове даске, која је из треће пирамиде Мемфиса допала Енглезима. 11а онда Китајци, Грци, Римљани, који су прлвнли од коре од дрвета врсту хартије. На кори од дрвета сачуван је један рукопис св. Августина, који се налази у Народној Библиотеци у Паризу. За вријеме Омира Грци су знали за дрвене таблице, а и Јевреји су се њима служили при писању „Књиге Царства". Да би се могла изучити сва оруђа писмености, треба да редом прегледамо све оне животне, биљне и рудне материје, на које је човјек од постања свог стављао своје мисли у виду писаних знакова. Готово на свима рудама (минерали) и биљкама опажа се траг. Римљани су први увели у свакодневну употребу ове таблице, које су биле у опште од шимшира, јавора или врста кипариса из Африке, сложене или у врсту књиге или портфеља у диптичком или полиптичком облику, а некад и на форму искривудане линије. Ови листови ријетко су се употребљавали а да се нечим не намажу; понајвише су били премазани воском. Ове овако зготовљене таблице служиле су за дописивање, за ноте, за ученике и т д.