Источник

Бр. 3

Восак се употребљавао више него нека друга материја због тога, што је лакше било избрисати написана слова. Те су таблице биле у употреби све до ередњег вијека. Ну није се од биљних материјала само дрво употребљавало за писање. Источњаци су се служиии листом палме, стари Сиракужани су употребљавали лист од маслине па и платно. Исппсано одијело вазда је покривало мумије у Египту; Римљани су шарали на платну да представе сибилинска откровења, приватна акта, планове и т. д. У Персији је свила замијенила платно и свилена хартија долази нам са Истока. Кад је Мојсеј као дијете био бачен у ријеку Нил, његова га је мајка оставила у трсци, чиме су обје обале биле пуне. Ове водене биљке, особите врсте, стварале су врсту баруштине, која се звала „папирио", а саме биљке носиле су назив „сиперис папирис". Ова је трска његована у Мисиру још у најстарија времена. За вријеме Омира, служили су се њоме да праве ужета, али и Грци и Римљани узимали су је из Александријске равнице Нила или Мртвог Мора, док на крају не успјеше да трску распростру по Сицилији, гдје су фабриканти долазили, да је сијеку кад је у Мисиру нестајало. Да се добије хартија, требало је одсјећи оба краја стабљике, па онда извадити двије танке концентричне кожице, које обмотавају срж; ваљало је онда расцијепити једну кожицу, учинити је водоравном и њу поклопити другом наопачке. Ношто се овако добије лист хартије, нужно је да се притисне; пеколико листића „р1а^и1ае" залијепљених са стране један за крај другог, обично двадесет на броју и намјештених по каквоћи, прво најбољи, па онда лошији, стварали су свитак „всариз". Рукописп на папиру са хијератичким писменима вазда су били писани с десна на лијево, обично подијељени или на стране или на ступце. Папируси су обично били обмотани с лијева на десно тако, да док крај рукописа ствара средину „уо1итеп" — а, почетак текста пада одмах у очи човјеку, који чита. У VII. вијеку у Мисиру папирус поче да губи своју важност. У Шпанији је истрајао до IX. вијека, а у Галији со налазио у изобиљу за вријеме Грегоар де Тура (544.—594.). У УН1. виј^ку већ није било папируса у Француској. Што се тиче анималног царства имамо прво слонову, а затим и разне друге кости. Оне су прављене у облику таблица сједињених често заједно по шест или седам. Херкуланум нам је и дао двије три књиге начињене од таблица из слонове кости. Тако исто су употребљавана и цријева извјеспих животиња као и учињена или штављена кожа. Персијанци, Келти, Грци рано су знали за „сИрћЂегез" или парчета коже, на којима су исписиване легенде, судске одлуке и т. д. Обично се држи даје за вријеме пергамског краља Емена, 197 г. прије Христа, измишљена права кожа за писање, што не противрјечи њеној врло позној употреби, јер први пергаменти су били иечисто црвене боје, која мори око. Римљани су нашли начин да пергамент обијеле, а укус луксуза им је пружио идеју, да на њему ставе разне црвене, лазурне боје у циљу да уздигну сјај златних и сребрених писмена у манускриптима. Обично су се служили кожом од овце и то кожицом између епидерме и меса, чистили су је бријачицом, маст су вадили и гладили кожу плавим каменом или животињским зубом. По „Цар. Глас."

Књиткевне вијести, Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Власник и уредник Јован Дучић. Год. IV. Излази почетком сваког мјесеца. — Износи 4—5 табака, а цијена јој је: на читаву годину 4 фор. или 9 дин., за ђаке 3 фор. или 7 динара.